EN
Kragujevačka zaštitnica građana Vesna Stojadinović obratila se nedavno javnosti tekstom pod nazivom „Lokalni mediji u pandemiji uskraćivali pravo građanima na drugačije mišljenje“.
Zaštitnica u tekstu navodi da je „informisanje građana, ne samo u Kragujevcu, bilo jednoumno, unisono, horsko, bez ijednog disonantnog tona, skoro kao dirigovano, sa katastrofičnim i crnim vestima, što je dovelo do ’informativne pandemije’, koja je kod ogromnog broja ljudi izazvala anksioznost, strah, paniku i osećaj krivice“.
Ona se pita zašto je građanima uskraćeno pravo da budu obavešteni i o drugačijem stručnom mišljenju, odnosno „zašto su mediji davali prostora uvek istim predstavnicima struke koji su iznosili gotovo istovetna mišljenja da nema štetnih posledica vakcine, da su sve vakcine bezbedne, da svi, pa čak i žene i deca, treba da se vakcinišu i da je imunizacija jedini spas od ove bolesti“.
Kao reakcija na stavove Vesne Stojadinović, objavljen je u Kragujevačkim novinama tekst u kome redakcija na naslovnoj strani postavlja pitanje: „Koga štiti zaštitnica?“.
Miroslav Jovanović, odgovorni urednik Kragujevačkih novina i autor tog teksta, pita Vesnu Stojadinović da li ona želi da građani čuju i „drugačija mišljenja“ ili se možda lično deklariše kao antivakser.
U razgovoru za Cenzolovku Jovanović ističe da zaštitnica građana jeste u pravu kada kaže da mediji nisu davali prostor onima koji bi ljude odvraćali od vakcinacije ili im u glavu ubacivali sumnje u njenu delotvornost.
„To, međutim, nije izbor novinara, već uvažavanje mišljenja najvećih svetskih umova u oblasti medicine, uključujući i naše eksperte. Domaći lekari su se žestoko sukobljavali oko mera koje sprovodi država, ali ogromna većina njih smatra da je vakcina najbolja zaštita od zaraze. Mediji nisu davali prostora laicima ili ljudima koji se oglašavaju na društvenim mrežama i bez dokaza govore protiv vakcine. Na taj način bi vodili kontraproduktivnu akciju“, zaključuje Jovanović.
Stojadinović: Nisam antivakserka
Kragujevačka zaštitnica građana Vesna Stojadinović za Cenzolovku ističe da ne zastupa stavove antivaksera, već zakonsko pravo građana da čuju i drugačije stručno mišljenje.
„Na osnovu analiza tekstova objavljenih tokom pandemije i analiza pozitivnih propisa koje sam citirala u tekstu, smatram da su građanima uskraćivana mišljenja koja se razlikuju od onih koja su plasirana u gotovo svim medijima. Ko je ovlašćen da odredi koji lekari, profesori, nobelovci jesu struka, a koji nisu, pa im treba uskratiti medijski prostor? Stručni su i lekari koji imaju rezervisan stav ili se protive vakcini protiv kovida 19. Zašto mediji i njima nisu dali prostora? Ne treba potcenjivati građane. Iz mnoštva različitih mišljenja oni će znati da izvuku zaključke i donesu odluke vezane za sopstveno zdravlje“, objašnjava Stojadinović.
Ona kaže da je u tekstu nekoliko puta istakla da se njen stav ne odnosi prevashodno na lokalne medije, već na najtiražnije štampane medije, najgledanije kablovske televizije i televizije sa nacionalnom pokrivenošću.
U tekstu zaštitnica građana zaista ističe da su lokalni mediji u Kragujevcu uglavnom izveštavali umereno, bez katastrofičnih naslova i tekstova. Njima, međutim, spočitava da su se uglavnom bavili statistikom i građane informisali o broju testiranih, zaraženih, o tome koliko je ljudi na respiratorima i o broju umrlih. Sve ostale informacije, po njenim rečima, bile su uglavnom u saglasju sa informacijama koje su plasirali nacionalni mediji.
Ne reaguje kada ne možemo da dobijemo podatke
Kragujevački novinari podsećaju zaštitnicu građana da je jedino Institut za javno zdravlje od prvog dana davao relevantne informacije, dok su sve ostale institucije bile apsolutno zatvorene za javnost.
„Lokalnim medijima drugi podaci osim statističkih nisu bili dostupni. Mnogo puta smo stavljali pod znak pitanja tačnost cifara koje saopštavaju državne institucije, ali ne mogu mediji da prebrojavaju žrtve epidemije. Kragujevački novinari su bili na licu mesta, prenosili priče ljudi koji su pobedili bolest, izveštavali o požrtvovanosti lekara, razgovarali sa epidemiolozima, virusolozima. U situaciji centralizovanih informacija i zatvorenih institucija, novinari su se na razne načine dovijali da dođu do informacija“, ističe Miroslav Jovanović.
Njegovo mišljenje deli i urednica portala Glas Šumadije Jovanka Marović. Ona ističe da Univerzitetski klinički centar još uvek nije saopštio koliko je pacijenata zvanično preminulo u toj ustanovi od početka pandemije. Zbog toga su novinari ovog portala slali dopis Javnom komunalnom preduzeću „Šumadija“ kako bi saznali broj limenih sanduka koje je to preduzeće isporučilo Kliničkom centru. Nisu dobili odgovor.
Marović ističe da svi zaboravljaju činjenicu da lokalni mediji u Kragujevcu u pandemiju ulaze na ivici opstanka. Pre uvođenja vanrednog stanja, u Kragujevcu šest godina nije bio raspisan konkurs za projektno sufinansiranje. Mnogi mediji su pred gašenjem, u redakcijama radi po dvoje ili troje ljudi. Ipak, i u toj situaciji preuzeli su odgovornost i služe javnom interesu.
„Zaštitnica građana se nije oglašavala kada novinari nisu mogli da dobiju potrebne informacije. Nije se oglasila ni kada su penzioneri zatvarani tokom policijskog časa, ni kada su ljudi ostajali bez posla. Kada je na dan izbora glasačko mesto bilo pored kovid ambulante, pa su ljudi bili direktno u kontaktu sa pacijentima koji su došli da se testiraju, ni to nije želela da prokomentariše, a naši novinari su bili tamo. Zbog svih tih situacija kada je ćutala, nema kredibilitet da sada proziva medije“, zaključuje Jovanka Marović.
