Živulović: Kroz ruske medije stacionirane u Srbiji plasira se veliki broj dezinformacija

Manipulacija informacijama, u kontekstu ratnih sukoba, postaje tako i legitimno sredstvo borbe, a odgovornost za to šta će stići do javnog mnjenja najviše imaju mejnstrim mediji, zaključili su govornici na konferenciji u Medija centru, gde su predstavljeni rezultati projekta „Odbrana od dezinformacija“ koji Atlantski savet Srbije, od juna prošle godine, sprovodi u saradnji sa Ambasadom SAD u Beogradu i istraživačkim centrom Demostat.

Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveza Srbije, komentarišući rusko-ukrajinski sukob, parafrazirajući predsednika Vučića, napomenuo je da je u Srbiji čak 80 odsto medija proruski orijentisano.

– Neobjavljivanje informacija je isto jako plodno tle za dezinformacije, jer se prikrivanjem pozitivnih vesti o zapadu, lakše prihvataju zablude. Stvara se zabuna u javnom mnjenju koje ne može da sazna za one stvari u kojima zapad doprinosi Srbiji, kaže Živulović. On navodi da je projekta pokazao da se plasirane proruske dezinformacije imaju efekat u dva pravca.

– Najpre, cilj je da se opravda politika Rusije, spoljna i unutrašnja, pa je time pridobijen veliki broj ljudi koji nekritički gledaju na vesti kojima ih obasipaju. Drugo, stvara se animozitet prema zapadu, i podgreva narativ da su krivi za sva zla koja je Srbija doživela od Kosovskog boja do danas. Ukoliko bi prihvatili ovaj narativa, dolazimo u situaciju, da zbog nekritičkog prihvatanja dezinformacija, stavljamo na kocku sve benefite vezane za zapad. Treba napomenuti da je 65 odsto investicija došlo sa zapada, da četiri miliona Srba živi u dijaspori na zapadu, i da oni godišnje Srbiji preko doznaka uplate više od pet milijardi evra. Ovim projektom pokušavamo da edukujemo medijske poslenike i zvaničnike da balansirano mere poreklo informacija sa obe strane, jer će samo tako doći do realne slike, rekao je Živulović i napomenuo da istraživanja u okviru projekta imaju za cilj da dođu do rešenja kako da se razobliče dezinformacije u medijima, dok ciljna grupa ovog puta nije bilo javno mnjenje, već novinari, urednici i zvaničnici.

Zoran Panović, novinar i programski direktor Demostata naglasio aje da konzumenti medija hoće da čuju ono što žele da čuju.

– Ljudi vole istomišljenike. Šansa za dijalog i objektivnost je tu slaba i tu je najveća prepreka. Glavnu odgovornost protiv fejk njuza imaju mejnstrim mediji. Ne verujem u zavisne i nezavisne medije, već objektivne. Čovak koji je medijski pismen mora slušati više izvora i upotrebiti elementarnu logiku, ali većina ljudi to ne želi i to je najveći problem, naveo je Panović.

On je dodao da je istraživanje u fokus grupama pokazalo trend da se na prostorima bivše Jugoslavije rat u Ukrajini se iščitava iz pozicije narativa sukoba 90-ih, a kao nulta tačka, iz koje se računa istorijski odnod sa zapadom, se doživljava bombardovanje SRJ. Tu padaju u vodu sva prethodna istorijska savezništva. Postoji jedan paradoks u javnom mnjenju, da se prema NATO gaju razumljiv animozitet, a kada se alijansa razdvoji na zemlje članice, vlada drugačije, uglavnom pozitivno razmišljanje.

Interesantna je i ta hipokrizija, gde je srce na istoku, a stil života, preferencije stanovništva, školovanje dece, letovanja, ide prema zapadu, zaključuje Panović.

On napominje da je interesantno da generatori lažnih vesti nisu političari, iako one često nastaju u kampanjama, a traju mnogo dugo nakon toga. Iako se sve brzo demantuje, iza njih ostaju dugo popkulturne matrice.

– Pandemija je dala ekspanziju fejk njuzu, ali globalno, ne samo u Srbiji. Isključuje se elementarna logika, stalno egzistiraju kafanski mitovi, kao što je harikiri japanskih železničara jer je voz kasnio dva minuta, iako se to nikada nije desilo. Opšta tabloidizacija medija i politika se kod nas vodi preko tog dark medijskog prostora. Kao što su predstavnici opozicije često žrtve fejk njuza, tako je i predsednik i njegova porodica. Dezinformacije dramatično zagađuje medijski prostor, a ako utiču na strateška opredeljenja zemlje, tek onda stvaraju tešku konfuziju, rekao je Panović.

Vojni ataše ambasade SAD u Beogradu pukovnik Kori Šej izjavio je da je vojna saradnja SAD i Srbije postala intenzivnija u poslednjih godinu dana i dodao da su te dve zemlje imale prvu zajedničku vojnu vežbu od 2017. godine, kao i da su održane zajedničke obuke snaga za specijalne operacije i bilateralne konsultacije odbrane, prvi put od 2016. godine, ističući da je postojalo zatišje u saradnji.

Naglasio je da su teme konsultacija bile vežbe, mirovne operacije i vojna oprema i dodao da je jedan od ključnih rezultata konsultacija bio zajednički plan da se u narednih pet godina, svake godine organizuju bilateralne vežbe, ali da je taj plan zaustavljen odlukom Srbije da suspenduje medjunarodne vežbe.

Pukovnik Šej je dodao da su vežbe samo jedna vrsta saradnje i da postoji veliki broj drugi vojnih aktivnosti svake godine, koje podrazumevaju razmenu znanja i iskustava od medicine do mirovnih operacija.

Vojni analitičar Demostata i kapetan bojnog broda u penziji Petar Bošković ocenio je da u domaćim medijima postoji nesklad u informacijama, odnosno da se nejednako piše o vojnim vežbama sa SAD i sa Rusijom, iako je vojnih vežbi sa američkim vojnicima bilo „daleko više“.

Kako je kazao, i ruska i ukrajinska strana, odnosno i Istok i Zapad koriste medijsko polje za plasiranje dezinformacija, uz ocenu da je to potpuno legitimno, te da je Rusija pokazala da je dorasla tom zadatku, s obzirom da je do sada zapad bio najbolji u baratanju informacijama.

„Na žalost jeste. Šta ste uradili – zatvorili ste kanale komunikacije. Da li je Rusija ugasila CNN i BBC? Naravno da jeste. Da li je Zapad ugasio Raša tudej i Sputnjik – da“, rekao je Bošković i dodao da prosečan konzument više nema mogućnost da nađe sredinu i pravu informaciju.

Istakao je da je Vojska Srbije u okviru Partnerstva za mir na najvišem mogućem stadijumu, odnosno da je od eventualnog ulaska u NATO deli jedan korak.

-Moje lično mišljenje je da mi nismo iskoristili maksimalno sve mogućnosti Partnerstva za mir, odnosno naše pozicije, kazao je Bošković.

Komentarišući zatišje u saradnji koje je pomenuo pukovnik Šej, Bošković je kazao da je ono praktično počelo kada je ministar odbrane bio Aleksandar Vulin.