Novinari na protestu: Između besnih građana i naprednjaka, policije, suzavca i kamenica

Snimak ekrana: N1
Snimak ekrana: N1

Dok je interes građana otplovljavao Belom lađom sa javnog servisa, profesionalni novinari su izveštavali šta se događa na protestu u Novom Sadu. Između tri vatre – policije, naprednjaka i besnih građana – gutali su suzavac i sklanjali od kamenica. Vređali su ih, maltretirali, lomili kamere, napadali

 

„Napetost se osećala celog dana i sumnjali smo da će doći do nekog vida radikalizacije protesta. Dogovorili smo se kako da se organizujemo na terenu, šta ko da radi ako dođe do eskalacije, kako da se zaštitimo”, kaže za Cenzolovku Dragana Prica Kovačević, novinarka novosadskog portala 021, o tome kako su se u redakciji pripremali za izveštavanje.

 

Iako je prema prvim izveštajima protest počinjao mirno, okupljanjem građana kod Železničke stanice, nije delovalo da će tako i ostati.

 

„Još na početku se osećalo da neće biti dobro. Bes građana je ogroman, a tuga i nemoć još veće”, opisuje Ana Opačić, reporterka Televizije N1, koja je izveštavala sa ovog protesta.

 

Dok je interes građana Belom lađom otplovljavao sa RTS-a, javnog servisa Srbije, oni su od novinara drugih profesionalnijih medija, koji su uživo ili iz minuta u minut izveštavali, mogli da saznaju šta se dešava na ulicama, sa jednog od najvećih protesta u istoriji ovog grada.

 

Napetost je dostigla novi nivo kada su demonstranti stigli do Gradske kuće: gađali su je crvenom farbom, kamenjem, izlili cisternu sa fekalijama. Policija je bacila suzavac i stvari su počele da izmiču kontroli.

 

Troje reportera portala 021 i njihovi radijski novinari bili su tu, u centru događanja.

 

„Bile smo izložene suzavcu, biber spreju i predmetima koji su leteli iz mase”, opisuje Dragana Prica Kovačević.

 

Ali ih učesnici protesta ispred Gradske kuće nisu napadali. Naprotiv, kada je bilo potrebno da se sklone, nekoliko puta su im pomogli.

 

„Jedna mlada učesnica protesta mi je ispirala oči od suzavca”, kaže Prica Kovačević.

 

Uvrede, fizički napad, lomljenje kamere

 

Sa druge strane, tokom uključenja uživo, više puta su se videli pokušaji ometanja i vređanja novinara TV N1.

 

Dok je reporterka Žaklina Tatalović razgovarala sa novinarom Vukom Cvijićem, jedan momak pokazao je srednji prst, a devojka viknula: „Smrt stranim plaćenicima!”

 

Demonstrantima se, kako je rekla Tatalović, priključila grupa maskiranih muškaraca sa bejzbol palicama, koji su razbili kameru i napali snimatelja N1.

 

Pošto se ispred prostorija novosadskog ogranka Srpske napredne stranke volšebno pojavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, napadnut je i snimatelj Televizije Juronjuz.

 

„Dvojica muškaraca su se raspravljala, a ubrzo nakon toga je došlo do koškanja. Delovalo je da će na tome ostati, ali je jedan od muškaraca iz mase oborio snimatelja naše televizije i on je sa kamerom pao na zemlju”, objavila je ova redakcija uz snimak napada.

 

PRICA KOVAČEVIĆ: TO KAKO SE OSEĆAMO NIJE PRIORITET, RADIMO SVOJ POSAO

 

„Mislim da je nemoguće osećati se sigurno u takvoj situaciji. Ne samo zbog toga što u masi postoje potencijalno opasni ljudi, već i što se slučajno možete naći u ‘unakrsnoj vatri’ kada situacija eskalira.”

 

Ona dodaje da je u tim trenucima malo vremena za razmišljanje o tome šta se može desiti,  „prosto radite svoj posao”.

 

„Kada proceniš da je nešto previše opasno, poput izbacivanja suzavca ili kamenica koje lete, tada se skloniš u stranu, pa kada to prestane – vraćaš se ponovo u centar dešavanja. Istovremeno, trudiš se da bar kolegama u redakciji preneseš šta se dešava”, kaže Prica Kovačević.

 

Policija na protestima, kaže, „predstavlja nepredvidiv element”, te je važno biti jasno označen kao predstavnik medija – tako što nosi press prsluk, legitimaciju i uz to naglasi da je novinar.

 

„Dobro je biti u blizini kolega sa televizije, kako zbog policajaca koji u toj situaciji drugačije reaguju, tako i zbog huligana koji ne žele da budu snimljeni tokom napada.”

 

„Mislim da to kako se mi osećamo kao novinari nije na listi prioriteta u ovakvim situacijama. Svakako je istina da smo svi pod konstantnim stresom otkad se to desilo, a verovatno i pod traumom. To se ipak desilo svim Novosađanima, pa i nama”, kaže Dragana Prica Kovačević.

 

Opačić: Jasno je odakle agresija prema nama

 

Izveštavanje ispred prostorija SNS-a bilo je onemogućavano Ani Opačić sa N1.

 

Osim što joj pristalice naprednjaka nisu dozvolile da priđe i isprati Vučićevo obraćanje, gurali su je, drali se na nju. Nisu želeli ni da joj daju izjavu, napominjući da je N1 „tajkunski medij”.

 

Poslanica Biljana Pantić Pilja besno se drala na nju:

 

„Da li smo mi nešto slomili ovde, da li smo mi kidali zastave, gospođo? Vi ste danas prenosili kako zapišavaju… Vi, sa vaše televizije, ste danas prenosili uživo kako kidaju zastavu. Prvo ste to rekli u prenosu, a onda ste rekli ‘skidaju je, da je ne zaprljaju bojom’. Kako vas nije sramota? Vi ste licemeri, sa vaše televizije!”

 

Potom je jedna od prisutnih žena gurnula Opačić i rekla:

 

„Ajde dosta je bilo vaše predstave!”

 

Novinarka joj je rekla da ne može da je gura.

 

„Ma šta bre?!”, odgovorila je.

 

Sve ovo Ana Opačić vidi kao „ozbiljno shvaćen zadatak” za pristalice naprednjaka da „brane predsednika od njegovog najvećeg neprijatelja – N1”.

 

„Sve je to nekako predvidivo, pa i uvrede narodne poslanice”, kaže ona.

 

„Na protestu je bilo ljudi koji su nam se ubacivali u uključenja. To su radili iz ličnih stavova i uverenja, koja se očigledno ne poklapaju sa politikom N1, što je meni sasvim u redu. Međutim, niko nema pravo da nas vređa i da nam ne dozvoljava da radimo. Sigurna sam da im podstrek daje to kako nas svakodnevno tretiraju državni zvaničnici. Jer ako predsednik šalje opasne poruke i svakodnevno ponavlja da radimo protiv države, onda je možda i sasvim jasna ta agresija i nepristojnost kojoj svakodnevno svedočimo.”

 

VAŽNI LINKOVI I TELEFONI

 

Korisne informacije za novinare koji izveštavaju sa protesta i o tragediji u Novom Sadu:

 

– Detaljno uputstvo za što bezbednije izveštavanje sa protesta napisao je novinar Branko Čečen za platformu Bezbedni novinari. Ceo tekst možete pronaći OVDE.

 

– Besplatnu pravnu pomoć novinarima pružaju udruženja NUNSUNS i (za novinare iz Vojvodine) NDNV.

 

– SOS linija za prijavljivanje pretnji i nasilja prema novinarima: 0800/100-115

 

– Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu objavilo je „Psihološke smernice za medijsko izveštavanje nakon kriznih događaja”, kako bi ukazalo na psihološke i društvene posledice neodgovornog medijskog izveštavanja, te na važnu ulogu medija u uspostavljanju atmosfere bezbednosti i oporavka posle velikih kriza. Smernice dostupne OVDE.

 

– Svim novinarima koji doživljavaju poteškoće zbog bavljenja ovom profesijom, Nezavisno udruženje novinara Srbije nudi besplatnu psihološku podršku. Više informacija OVDE.

 

– Nakon nesreće u Novom Sadu, svi uznemireni građani mogu potražiti psihološku podršku: pozivanjem namenskih brojeva 021/4879-457 i 021/4879-458 (Dom zdravlja Novog Sada; svakog radnog dana 7-20h); obraćanjem Društvu psihologa Srbije putem mejla [email protected]; obraćanjem Centru Srce na 0800-300-303 ili [email protected] (svakog dana 14-23h)

 

 

Izvor: Cenzolovka

Tagovi

Povezani tekstovi