Veštačka inteligencija i pristrasnost: kako algoritam diskriminiše i održava diskriminaciju

Posmatrajući filmove uz koje su mnogi od nas „bumera” odrasli, danas bismo već trebali da živimo u svetu letećih automobila, a deca bi trebala da voze leteće skejtbordove. Roboti su takođe bili prisutni u većini scenarija, kao prijatelji i neprijatelji. Međutim, iako ne živimo scenarije iz filmova, tehnologija je ipak u ogromnoj meri promenila svaki aspekt naših života možda čak i mnogo više nego što smo tada zamišljali. Filmovi i serije nisu mogli u potpunosti predvideti složenost današnjih komunikacionih tehnologija. U današnjem društvu, koje je oblikovano tehnološkim napretkom, ogroman izazov predstavlja brzina razvoja inovacija. Naočigled inovacije slede jedna drugu i kreirane su tako da ih vrlo brzo usvajamo i adaptiramo se na mogućnosti koje sa sobom nose, ali gotovo da nemamo vremena da dublje sagledamo sve aspekte ovakvih promena i predupredimo i one negativne posledice.

U 20. veku, revoluciju je obeležila digitalizacija i napredak u računarstvu. Pojava interneta omogućila je brži pristup informacijama, a globalna komunikacija i trgovina postali su standardi. Danas, u 21. veku, nova industrijska revolucija integriše digitalne tehnologije, veštačku inteligenciju (VI), automatizaciju, internet i biotehnologiju. Digitalna pismenost, koja je nekada označavala poznavanje tehnologija i pristup informacijama, sada je proširena i uključuje veštine koje nam pomažu da razumemo složene odnose između tehnologije, društva i etike.

Da bismo u potpunosti mogli da razumemo veštačku inteligenciju, koja je – reklo bi se – napravila najveći „bum“ na tržištu, moramo da posedujem set veština za razumevanje digitalne pismenosti. To podrazumeva sposobnost korišćenja digitalnih tehnologija za pristup, procenu, kreiranje i razmenu informacija. Dakle, da bismo mogli da razumemo šta je to zaista veštačka inteligencija i koje su njene mogućnosti,  moramo se podsetiti ili vratiti par koraka unazad.

Veštačka inteligencija igra sve veću ulogu u oblikovanju digitalnog okruženja, pa digitalna pismenost postaje složenija. VI se koristi za personalizaciju sadržaja, davanje preporuka, moderaciju informacija i kreiranje novih sadržaja. Zato, povezivanje digitalne pismenosti sa veštačkom inteligencijom znači da pre svega razumemo:

• Kako algoritmi funkcionišu – algoritmi veštačke inteligencije utiču na to šta vidimo na internetu – od vesti do reklama. Digitalno pismeni korisnici treba da razumeju kako algoritmi prikupljaju podatke i oblikuju sadržaj za svakog korisnika.
• Prepoznavanje sadržaja koji je generisala veštačka inteligencija – sa tehnologijama kao što su deepfake, VI može kreirati lažne slike, video zapise i informacije.
• Razumevanje važnosti i prisustva etike – veštačka inteligencija postavlja brojne etičke izazove, uključujući pristrasnost algoritama i privatnost podataka.
• Snalaženje u svetu automatizacije – Kako VI postaje deo svakodnevnog života, digitalna pismenost mora obuhvatiti razumevanje automatizovanih sistema, poput pametnih asistenata.

Etika predstavlja neizostavan aspekt ukoliko posmatramo digitalne inovacije i njihov uticaj na društvo. Etika veštačke inteligencije bavi se moralnim pitanjima koja nastaju zbog sve veće uloge tehnologije u društvu.

Postavlja se pitanje kako možemo pristupiti ovoj problematici ako nemamo dovoljno znanja o samom načinu funkcionisanja sistema veštačke inteligencije? Kako da kao građani znamo koji su to sve podaci koji ove tehnologije prikljupaju o nama, kao i na osnovu kojih baza kreira sadržaje koje nama plasira? Za „običnog” građanina – u ovom smislu – postoji previše nepoznatih, a sama upotreba alata veštačke inteligencije dovoljno je jednostavna da je svi bez imalo znanja možemo svadonevno koristiti.

Glavna osobina veštačke inteligencije je njena sposobnost da simulira ljudsku inteligenciju i obavlja složene zadatke koji zahtevaju učenje, rasuđivanje, prilagođavanje i donošenje odluka. Ona se može trenirati na velikim količinama podataka kako bi prepoznala obrasce i učila iz iskustva, što je ključno za njenu efikasnost i fleksibilnost.

Razlika između veštačke inteligencije i tradicionalnih algoritama leži u načinu na koji obrađuju informacije i prilagođavaju se. Algoritmi su u osnovi pravila ili setovi instrukcija koje prate fiksni koraci kako bi postigli određeni rezultat. Oni rešavaju specifične probleme na predvidljiv i jasan način, ali ne mogu učiti iz podataka niti se prilagođavati van onoga što je programirano.

S druge strane, veštačka inteligencija, posebno kada se koristi mašinsko učenje, može samostalno unapređivati svoje performanse analizirajući nove podatke i prilagođavajući se promenama u okruženju. Takođe, ona može „učiti“ kroz iskustvo, što znači da njeni rezultati i odluke postaju tačniji s vremenom bez eksplicitnog reprogramiranja.

Jedan od etičkih problema s kojim se možemo susresti koristeći veštačku intelgenciju, a da toga vrlo često nismo ni svesni, jeste pristrasnost.

O tome šta je zaista pravično a šta ne kad je u pitanju etika i veštačka inteligencija dr Miroslava Jordović Pavlović u svom blogu piše: „Kada model veštačke inteligencije proizvede odgovor koji je odraz ljudske pristrasnosti, dešava se pristrasnost veštačke inteligencije. Naime, za treniranje modela veštačke inteligencije koriste se uobičajeno veliki skupovi podataka. Ako su podaci netačni, model postaje pristrasan jer on odlučuje na osnovu onoga što je naučio, a učio je na takvim podacima. Ako analiziramo situaciju malo dublje, alati veštačke inteligencije mogu imati tendenciju da pokazuju predrasude ili naklonost prema grupi ili grupama ljudi samo na osnovu pola, rase, roda ili godina starosti ako su im takvi podaci servirani.”

Ovo je najlakše uočiti ukoliko samostalno kreiramo neki sadržaj uz pomoć veštačke inteligencije, bilo da je on tekstualni ili vizuelni.

Tako na primer, ako želite da uz pomoć veštačke inteligencije kreirate ilustraciju devojčice koja pleše, a ne specifikujete rasu ili druge detalje, velika je šansa da ćete dobiti predloge i uradak samo devojcica bele rase.

Kada jednoj od veštačkih inteligencija zadamo da nam nacrta „srećnu devojku koja pleše“ ona će izgledati ovako:

(fotografije pogledajte u originalnom tekstu ovde)

Na ovaj problem pristrasnosti veštačke inteligencije ukazao je i UNESKO koji je 2021. godine usvojio „Preporuke UNESCO-a o etici veštačke inteligencije”. Na njihovom zvaničnom sajtu navode se i primeri neravnopravnosti, kao na primer da ukoliko od veštačke inteligancije tražite da vam napiše „listu najvećih lidera svih vremena”, lista će najverovatnije biti sačinjena samo od muških lidera.

No, pitanje etike mnogo je dublje i pojavljuje se u više sfera. Mnogi pravnici, stručnjaci u oblasti veštačke inteligencije, aktivisti i drugi, ukazuju na ovu temu kao izuzetno važnu kako bismo u budućnosti mogli da funkcionišemo i poštujemo ljudska prava i prava uopšte koja su do sada uspostavljena.

Jedan od primera jeste i debata pokrenuta nakon takmičenja za Soni svetske nagrade za fotografiju (2023) gde je pobednička fotografija bila generisana pomoću veštačke inteligencije. Nemački umetnik, dobitnik nagrade, Boris Eldagsen izjavio je kako je njegova prijava na Soni svetske nagrade za fotografiju bila osmišljena kako bi podstakla ovu debatu. Kasnije je otkrio na svojoj veb stranici da nije prihvatio nagradu koja je bila u kategoriji „kreativna otvorena kategorija“.

Debata o veštačkoj inteligenciji iznedrila je i pitanje da li mašine mogu biti priznate kao nosioci autorskih prava nad svojim kreacijama, čime se briše granica između onoga što je stvorio čovek i onoga što je rezultat rada tehnologije. Takođe, pitanje je da li koncept autorstva u delima koje kreira veštačka inteligencija može biti usklađen sa postojećim zakonskim okvirima, ili će se između njih pojaviti sukob.

UNESKO na svom sajtu takođe pokreće pitanje upotrebe veštačke inteligencije u pravosuđu. Oni navode kako bi veštačka inteligencija mogla evaluirati slučajeve i primeniti pravdu efikasnije od sudija. Takođe bi mogla pomoći u procesu donošenja odluka, povećati tačnost pravnih saveta i podržati sudije u pisanju presuda. Međutim u tom procesu, upozoravaju na etičke izazove, poput nedostatka transparentnosti alata veštačke inteligancije, pristrasnosti, i povrede prava na privatnost.

UNESKO je prvi doneo dokumnt koja se bavi etikom veštačke inteligencije, na osnovu koga su nastale druge preporuke i strategije. U donošenju ovog dokument učestvovale su 193 zemlje članice a među njima i stručnjaci iz Srbije. Nacionalne “Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji”, za period od 2020. do 2025. godine, u jednoj od pet tačaka kojima se bavi ističe upravo etiku veštačke inteligencije. Strategija uključuje uvođenje preventivnih mehanizama koji će omogućiti odgovoran razvoj veštačke inteligencije, kao i uspostavljanje načina za verifikaciju da su sistemi bazirani na mašinskom učenju u skladu sa najvišim etičkim i bezbednosnim standardima. Ključne tačke i aspekti kojima se strategija bavi jesu: etika veštačke inteligancije i obrazovanje, primena veštačke inteligencije u nauci, primena u privredi i državnoj upravi.

O ovakvim stvarima, kao građani, nismo morali da razmišljamo u 20. veku, barem ne u ovolikoj meri. S obzirom da se vreme neće vraćati unazad kao logično rešenje nameće se odgovor na realne trenutne potrebe društva i to kroz obrazovanje pre svega. Obrazovanje ima moć da mlade građane i građanke na vreme informiše o svim apektima tehnologija kroz koje žive. Proces celoživotnog učenja neophodno je prihvatiti kao pozitivan izazov kako bismo bili sigurni da se odgovorno krecemo u ovom kompleksnom sistemu inovacija i tehnologija.

Izvori:

1. https://www.unesco.org/en/artificial-intelligence/recommendation-ethics/cases
2. https://www.ai.gov.rs/tekst/sr/238/etika-u-vestackoj-inteligenciji.php
3. https://ue.akademijazs.edu.rs/blog-etikapravicnost-i-privatnost-u-vestackoj-inteligenciji/
4. https://novinarska-skola.org.rs/vestacka-inteligencija-i-pristrasnost-kako-algoritam-diskriminise-i-odrzava-diskriminaciju/