Novi nivo sluđivanja: Teorije zavere u udarnom terminu nacionalne televizije

Uprkos manjku kreativnosti, teoretičari zavere dobro zarađuju od sluđivanja publike, kojoj nude jednostavna rešenja za stvarne i izmišljene misterije. Uz to, konfuzija savršeno odgovara vlastima, pa ih, eto, guraju i na nacionalne TV. To što su posledice širenja laži opasne po društvo, ne brine vlasti koje to i same rade. A ni medije koji imaju obavezu da odgovorno i tačno informišu. B92 najavljuje emisiju o teorijama zavere koju vodi čovek koji – takve teorije širi. Za koga su pad nadstrešnice i masakr u Ribnikaru možda – teroristički napadi

„Da li je teorija zavere ili teorija namere, otkrije samo b92!“

Beogradska televizija s dozvolom za nacionalno emitovanje ovako najavljuje da će autor i voditelj Saša Borojević – viđeniji teoretičar zavere – „utoliti našu radoznalost“ i to već od nedelje, 1. decembra. U udarnom terminu od osam uveče.

Fokus je, kažu, na istraživanju „misterioznih događaja i kontroverznih tema“.

Ako je suditi po obećanjima, publika se širom zemlje može radovati intervjuima sa stručnjacima, svedocima i, tako je – skepticima.

U čemu je tu sad problem? Zdrava doza skepticizma nikome nije odmogla, zar ne?

Vitezovi širenja laži

B92 tvrdi da je znakoviti Borojević, voditelj, autor i urednik nove emisije, „poznat po svojoj aktivnoj ulozi u analizi i raspravama o različitim teorijama zavere“.

Okruženje u kojem funkcioniše su, kažu, mediji i društveni fenomeni. Njegov rad, navodno, „uključuje istraživanje načina na koji se teorije zavere šire, utiču na društvo i oblikuju javno mnjenje“.

Oni koji su specijalizovani za proveru činjenica Borojevića vide kao šarlatana. Osobu koja internet popularnost stiče disperzijom laži i manipulacija, onih koje se fino uklapaju u populističku ideološku matricu.

U njegovom konspirativnom opusu, beleži Istinomer, jesu negiranje klimatskih promena, „legalizacija pedofilije“ u evropskim zemljama, anti-LGBT stavovi, otpor vakcinama… Sve te dobre stvari.

Borojević je tvrdio i da iza uvođenja amber alerta u Srbiji (sistema za obaveštavanje javnosti o nestaloj deci) stoje – pedofili.

Po njemu, navodi Raskrikavanje, LGBT populaciji zabranjeno je da budu davaoci krvi. A ljudi koji su rođeni slepi ne mogu biti gej.

FakeNews tragač proveravao je stavove koje je iznosio zajedno s kontroverznim doktorom Branislavom Nestorovićem, s kojim je najavio i kreiranje izvesnih „Vitezova reda zmaja“.

Povezan je s manipulišućim navodima o promeni pola i o seksualnom obrazovanju.

Koristan za stvaranje konfuzije i propagandu režima

Uprkos tome, u medijima bliskim režimu traje njegov preobražaj u relevantnog analitičara stvarnosti i prekaljenog borca za očuvanje porodičnih vrednosti.

Gostuje na Pinku s predsednicom parlamenta Anom Brnabić i ministrom Ivicom Dačićem.

Tako je nabacio i ideju po kojoj su obrušavanje Železničke stanice u Novom Sadu (poginulo 15 osoba) i masovno ubistvo u školi „Vladislav Ribnikar“ (ubijeno devet učenika i radnik obezbeđenja) potencijalno povezani s terorizmom.

„Izvinite, a šta ako je ovo bio teroristički akt? Šta, na primer, ako ovo odgovara nekim idiotima iz Vojvodine koji su autonomaši, na primer? Šta ako je ‘Vladislav Ribnikar’ teroristički akt“, upitao je Borojević.

Ista ta osoba, navodi dalje B92, baviće se „kritikama mainstream narativa“. On će istraživati alternativne perspektive na istorijske i savremene događaje.

Ističe se i da Borojevićeve ideje i stavovi izazivaju polemike „kako među pristalicama, tako i među kritičarima teorija zavere“.

Zašto je to opasno? Na pitanje Cenzolovke koliko je opasno da se te dve strane – pristalice i kritičari, a zapravo nauka i pseudonauka – predstavljaju kao jednako legitimne, Stefan Janjić, urednik FakeNews tragača i docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, odgovara da je ovakav „privid objektivnosti“ problematičan na više nivoa.

„Publika ima osećaj da su neka pitanja otvorena za debatu, a zapravo postoji potpun naučni konsenzus u vezi sa njima. Osobe dijametralno različitog kredibiliteta i nivoa ekspertize predstavljaju se kao ravnopravni učesnici ’debate’.

„Pobednik“ u takvoj debati često biva onaj ko je šarmantniji, glasniji i drčniji, a ne onaj ko raspolaže argumentima“, kaže Janjić.

„Publici će se više dopasti neko ko je odlučan i samouveren nego neko ko se ograđuje, ko se preispituje, ko nije stručnjak opšte prakse; svaka vrsta strpljenja, opreza i metodičnosti biva ocenjena kao smaranje ili zamajavanje.“

Takvi formati, naposletku, upozorava Janjić, „ohrabruju fantomsko razmišljanje“.

„Umesto da sagledavamo različite argumente i tako pokušamo da dođemo do ispravnog zaključka, krenućemo od zaključka, pa ćemo nakon toga simulirati proces razmišljanja.“

Posledice mogu biti nasilje i ekstremizam

Teorije zavere su primetne. Manje je vidljivo kako one dolaze u naše domove, telefone i misli.

Društvene mreže, jasno je, nisu jedini krivci. Ali teško ih je preskočiti.

„Ovakvi likovi“, piše u istraživanju o radikalizaciji teorija zavere objavljenom u Information Systems Journal, „sada imaju za sebe velike platforme kao što su X ili Telegram“. Ni druge mreže ne rade mnogo da ih ograniče. Donose im prihode jer vlada masovno interesovanje za ovakav sadržaj.

Autori Kristin Abdala-Mikail i Ričard Baskervil upozoravaju da verovanja u teorije zavere i dezinformacije uopšte, iako neosnovana, mogu imati vrlo realne posledice, uključujući nasilje i ekstremizam.

Kao klasici ovakvih pojava, uglavnom se navode dva primera iz SAD.

Prvi je napad na Kapitol kada se pronela lažna vest da su predsednički izbori 2020. „pokradeni“.

Drugi je takozvani „Pizzagate“ iz 2016. Verujući u priču da je picerija u Vašingtonu paravan za lanac trgovine decom (u koji su umešani visoki funkcioneri Demokratske stranke), jedan tip iz Južne Karoline upao je u lokal s puškom i tražio dokaze o zločinu.

Verovanja u iste teorije doprinose stvaranju zajedničkog identiteta, „funkcionišu kao eho-komore“. Pojedinci tu sebe zamišljaju kao „istraživače u stvarnom svetu“, a zapravo tumaraju onim delom interneta gde su isključivo informacije koje potvrđuju njihova postojeća uverenja.

Manjak kreativnosti domaćih zaveraša

Na lokalu, svoju verziju postistine žive i predstavnici javnosti u kojoj je glavna figura predsednik Aleksandar Vučić. Ili, u najbližem okruženju, recimo, mađarski premijer Viktor Orban.

Kod teorija zavere – kao i kod drugih pojava – reakcije domaće publike kreću se od dramatičnog „ovoga nema nigde“, do relativizacije „ma, to je tako svuda u svetu“. Koje su zapravo specifičnosti teorija zavere u srpskoj javnosti?

„Rekao bih da je za domaće teoretičare zavere karakterističan manjak kreativnosti, jer su njihovi vodeći sadržaji uglavnom prevedeni. Kada se desi da neko od teoretičara iznese sumanutu tezu, dovoljno je da u Gugl ukucate ključne reči na engleskom i pronaći ćete izvor u roku od pet sekundi“, objašnjava Stefan Janjić.

Sagovornik Cenzolovke ističe „niz paradoksalnih obrazaca“, gde je s jedne strane prezir prema Zapadu, a s druge masovni uvoz zavera sa tog istog Zapada.

„S jedne strane široka i nesmetana promocija besmislica na televizijama s nacionalnom frekvencijom – s druge strane razmetanje tezom o „zabranjenim“ istinama. Nestorović je nedavno objavio i knjigu ’Zabranjena medicina’. S jedne strane gomila promašenih prognoza – s druge strane publika koja s poverenjem dočekuje nove prognoze svojih omiljenih proroka“, kaže Janjić.

Zakon o elektronskim medijima u Srbiji kao „tešku povredu zakona“ tretira sadržaj koji zloupotrebljava lakovernost gledalaca ili slušalaca. Isti zakon, međutim, kaže da se o tome šta rade pružaoci medijskih usluga brine Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

Savet REM-a ne postoji. Početkom meseca dotadašnjim članovima istekao mandat.

Zvezde teorija zavera

Motivi onih koji odluče da na svojim plećima iznesu teret skrivene istine o zaveri svetskih moćnika nisu uvek jasni.

Da, to je način za dobru zaradu. Međutim, ima onih koji zarađuju sasvim lepo, zahvaljujući nespornom talentu, a ne mogu da odole da kliknu i podele svašta, makar i na svoju štetu.

NBA zvezda Kajri Irving odbio je da se vakciniše pa, kaže, ispustio ugovor od 100 miliona dolara. Irving je tvrdio da je zemlja ravna. Postovao o Bilu Gejtsu i „profitu od pandemije“, „kolapsu“ u Silicijumskoj dolini, finansijskom sistemu koji „izmiče kontroli“. Promovisao je antisemitski dokumentarac.

Aleks Džouns, za razliku od njega, nema pravi talenat. Ali američki teoretičar zavere i osnivač medijske platforme InfoWars inkasirao je milione od razne opreme za preživljavanje i suplemenata.

Sada je u obavezi da plati najmanje 965 miliona dolara odštete porodicama žrtava masovne pucnjave u osnovnoj školi „Sendi Huk“ u američkoj državi Konektikat – zbog tvrdnji da su glumci lažirali tu tragediju.

I kao što Borojević neosnovano razbacuje teorije o jezivim ubistvima u beogradskoj osnovnoj školi, Džouns je godinama tvrdio kako je najmasovnije ubistvo u školi u istoriji SAD (Adam Lanza decembra 2012. ubio 20 učenika i šest zaposlenih) „potpuna laž“ i „džinovska obmana“.

Sve je, pričao je Džouns, bilo izrežirano. Sve su to bili glumci, niko nije stradao. Ideja liberala bila je da se nađe razlog za ukidanje Drugog amandmana koji Amerikancima garantuje slobodu nošenja oružja.

Na suđenjima je Džons podvio rep. Priznao je da „veruje“ da su se ubistva dece „stvarno dogodila“.

U Srbiji se još čeka na ovakvu scenu. Da značajniji teoretičar zavere udobnu fotelju potkastera zameni drvenom optuženičkom klupom.

Izvor: Cenzolovka