EN
Javnost u Srbiji je i u 2024. godini bila svedok zabrinjavajućeg trenda curenja poverljivih podataka i špijuniranja novinara i aktivista, uz izostanak adekvatne reakcije nadležnih organa. Pored toga, došlo je do pravosnažne oslobađajuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije i smanjenja kazne za napad na novinara Milana Jovanovića, dok je državni Telekom najavio kupovinu tabloida Kurir. Istovremeno, novinari NIN-a su osnovali novi nedeljnik Radar, a SLAPP tužbe su nastavile da ugrožavaju slobodu medija.
Curenje poverljivih podataka u tabloide i prisluškivanje novinara i aktivista
Krajem 2023. godine, tokom protesta na kojima su okupljeni građani zahtevali ponavljanje beogradskih izbora, na društvenim mrežama pojavio se uznemirujući video-snimak – nepoznata žena u protestnoj masi posmatra biometrijsku fotografiju aktiviste Nikole Ristića na ekranu svog mobilnog telefona. Tu fotografiju, u principu dostupnu samo Ministarstvu unutrašnjih poslova, objavljuje i portal Alo. Međutim, ni tokom cele 2024. nije razjašnjeno ko je i na koji način prosledio ovu fotografiju medijima i otkud ona u četu nepoznate žene na protestu. Umesto toga, trend je nastavljen – bezbednosne informacije su nelegalno korišćene protiv političkih neistomišljenika i curile su u tabloide, aktivisti i novinari su špijunirani, a niko za to još nije odgovarao.
U maju 2024. godine, tokom izborne kampanje za lokalne skupštine širom Srbije, portal Informer objavio je poverljivi bankovni dokument o navodnoj uplati 40.000 evra portalu Ozon press iz Čačka iz Evropskog fonda za demokratiju. To je usledilo nedugo nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jednom mitingu optužio „nemačku fondaciju” da je „poslala 40.000 evra jednoj opozicionoj listi” kako bi Srpska napredna stranka izgubila vlast u Čačku. Taj dokument bi po pravilu trebalo da imaju samo banka i klijent. Iz OTP banke su za Raskrikavanje izjavili da ne znaju kako je došlo do curenja poverljivog dokumenta, dok ostaje nejasno i na osnovu čega je predsednik Vučić raspolagao detaljima o finansijskim transakcijama jednog lokalnog medija.
Nekoliko meseci kasnije, u avgustu iste godine, vlasnik Informera Dragan J. Vučićević na svojoj televiziji prikazao je veliki broj finansijskih dokumenata o dvadesetak nevladinih organizacija, posebno ističući njihove donacije iz inostranstva. Optužio ih je da novac koriste za organizovanje ekoloških protesta i rušenje vlasti. Iako nevladine organizacije javno objavljuju podatke o svojim donatorima, Vučićević je objavio detaljne finansijske transakcije, uključujući iznose donacija za različite projekte tokom proteklih godinu i po dana, plate zaposlenih sa imenima, pa čak i troškove za ketering i taksi.
Neposredno posle masovnih protesta u Novom Sadu početkom novembra, tabloid Informer je otišao korak dalje – objavio je video-snimke sa bezbednosnih kamera beogradskog aerodroma na kojima je zabeležen aktivista Nikola Ristić. Pored snimaka, u tekstu su izneti precizni podaci o tome gde je Ristić otputovao, u koliko sati i kojim letom. Predstavnici aerodroma izjavili za Raskrikavanje da su „na raspolaganju nadležnim organima radi utvrđivanja svih okolnosti”, ali ni posle nekoliko nedelja nije bilo opipljivih informacija o tome da je istraga zaista pokrenuta.
Kako se godina bližila kraju, usledio je još jedan uznemirujući slučaj. Kako je Raskrikavanje pisalo, novinar portala FAR, Slaviša Milanov, otkrio je da mu je telefon tajno inficiran špijunskim softverom NoviSpy – do tada nepoznatim čak i stručnjacima za sajber bezbednost. Iako je Milanov podneo krivičnu prijavu, reakcija nadležnih ni posle devet meseci nije usledila. Međunarodna organizacija Amnesti International potvrdila je da Milanov nije jedini kome je u proteklom periodu instaliran sumnjivi softver. Prema njihovim saznanjima, ekološki i politički aktivisti u Srbiji su često bili meta sličnog nadzora, posebno tokom informativnih razgovora u policijskim stanicama ili prostorijama BIA-e. Amnesti International je ocenio da sve veći broj sličnih slučajeva ukazuje na moguću sistemsku zloupotrebu nadzorne tehnologije od strane državnih organa, jer ni u jednom od navedenih incidenata dosad niko nije odgovarao.
Konačan kraj suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije i paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću
Posle četvrt veka od ubistva novinara Slavka Ćuruvije i devet godina od početka suđenja, Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. doneo pravosnažnu oslobađajuću presudu radnicima Državne bezbednosti optuženim za ovaj zločin. Time je preinačena prvostepena presuda Višeg suda, kojom su Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. Oslobađajuća presuda definitvno je stavila tačku na proces protiv četvorice optuženih, a nalogodavci i neposredni izvršioci ubistva novinara tako ostaju nepoznati.
Apelacioni sud je zaključio da nema dokaza o postojanju organizovane kriminalne grupe niti o tome da je ubistvo Slavka Ćuruvije naručeno iz vrha Miloševićeve vlasti. Nisu prihvaćene tvrdnje da je tadašnji šef DB-a Radomir Marković preneo nalog Milanu Radonjiću, koji ga je navodno prosledio Miroslavu Kuraku i Ratku Romiću. Ključni svedok Branka Prpa nije prepoznala optužene kao izvršioce, a DB-ovo praćenje Ćuruvije sud je okarakterisao kao „uobičajenu praksu”, a ne pripremu za likvidaciju. Odbijeni su i dokazi o lokaciji mobilnih telefona, pa je sud zaključio da ne postoji nesumnjiva veza optuženih sa ubistvom.
Samo dva meseca posle, završeno je još jedno suđenje u vezi sa napadom na novinara.
Nakon petogodišnjeg procesa, Apelacioni sud je u aprilu pravosnažno osudio bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića na četiri godine zatvora za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Policajac Vladimir Mihailović dobio je tri godine, Igor Novaković dve i po, a Aleksandar Marinković četiri godine zatvora. Iako je sud potvrdio njihovu krivicu, kazne su im smanjene usled prekvalifikacije dela u blaži oblik i uvažavanja olakšavajućih okolnosti.
Apelacioni sud je potvrdio da su četvorica optuženih organizovala i sprovela paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, ali im je kazne ublažio jer je delo prekvalifikovano iz „teškog dela protiv opšte sigurnosti” u „izazivanje opšte opasnosti”. Kao ključni razlog, sud je naveo da šteta nije prešla šest miliona dinara – prag od kojeg bi se smatrala „velikom”. Sud je uvažio i olakšavajuće okolnosti, poput starosne dobi i priznanja krivice. Ovom presudom okončan je petogodišnji proces pokrenut nakon napada Molotovljevim koktelom u decembru 2018, kada su Jovanović i njegova supruga jedva izbegli smrt.
Telekom Srbija kupuje Kurir?
Jedan od značajnijih događaja u 2023. godini jeste to što je Telekom Srbija dobio mogućnost da postane vlasnik medija. Do ove promene došlo je usvajanjem izmena Zakona o javnom informisanju i Zakona o elektronskim medijima. Iako se deo stručne javnosti protivio, nakon nekoliko sastanaka predstavnika vlasti i medijskih organizacija, u Zakonu je ostala odredba koja Telekomu, kao državnoj kompaniji, omogućava da osniva medije.
Telekom Srbija je krajem jula 2024. obavestila makedonsku antimonopolsku komisiju o planu da preuzme kompaniju Mondo INC, izdavača tabloida Kurir i još nekoliko medija. Iako još uvek nisu doneli zvaničnu odluku, jasno je da su već krenuli u složen proces prikupljanja potrebne dokumentacije i dozvola. „Jedno je da dobijete dozvolu regulatora, a drugo da li će do preuzimanja zaista doći”, izjavio je za Raskrikavanje direktor Telekoma Vladimir Lučić, ostavljajući otvorenim ishod čitave transakcije.
Zbog poslovanja kompanije „MTEL” u Makedoniji, Telekom je obavezan da i tamo traži odobrenje, a makedonska komisija je informaciju objavila na svom sajtu.
U zvaničnom odgovoru Telekoma za Raskrikavanje navodi se da, ako dobiju sve potrebne dozvole i u drugim državama regiona, „doneće konačnu odluku da li i u kom procentu postaju vlasnici svog dugogodišnjeg partnera”. Nisu otkrili koliko bi ih ova kupovina koštala.
Novinari NIN-a osnovali Radar
Sredinom januara redakcija nedeljnika NIN dala je kolektivni otkaz i obavestila javnost da će rad nastaviti u novom nedeljniku Radar, iz kompanije Junajted Media u čijem su vlasništvu televizija i sajt N1 i Nova S, kao i list Danas. Prvi broj ovog nedeljnika izašao je 14. marta ove godine.
„Nova vlasnica NIN d.o.o. Jelena Drakulić Petrović najavila je promenu koncepcije nedeljnika NIN, ali nije nas uverila da ćemo svoj posao moći i dalje da radimo kao i dosad – beskompromisno i rukovodeći se isključivo imperativima profesionalnog novinarstva”, saopštili su novinari prilikom odlaska iz NIN-a.
Za glavnu i odgovornu urednicu Radara postavljena je Vesna Mališić, koja je prethodno u NIN-u bila zamenica Milanu Ćulibrku, koji je uređivao NIN prethodnih 11 godina.
Nastavak kampanje SLAPP tužbi
Sedam roditelja tužilo je urednicu In Medija Vericu Marinčić sredinom 2024. jer je objavila fotografiju njihove dece na prijemu kod predsednika opštine koji im je tom priliku podelio med za potenciju „Fruškogorski skočko”. Ova fotografija je inače preuzeta sa veb-sajta opštine. U jednom od slučaja Viši sud u Beogradu osudio je portal In Medija i urednicu Vericu Marinčić na 100 hiljada dinara odštete i još 60 hiljada za sudske troškove.
Na adresu Slavko Ćuruvija fondacije stigle su tri tužbe zbog saopštenja u kome je Fondacija izrazila neslaganje sa oslobađajućom presudom Apelacionog suda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Fondaciju su tužili optuženi za ubistvo Ćuruvije, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić, zbog povrede časti i ugleda, te tražili velike novčane odštete. Sve tužbe se odnose na isti tekst.
Kampanja protiv KRIK-a se nastavila i ove godine, te smo tuženi čak pet puta.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu, Dušanka Đorđević, pokrenula je dve tužbe, reagujući na bazu podataka „Prosudi ko sudi” koja analizira rad pravosuđa, uključujući i njen. Zajedno sa suprugom, sudija Đorđević ne traži samo novčanu nadoknadu, već i drastične kazne za novinare KRIK-a – dvogodišnju zabranu rada i po 10 meseci zatvora, sve pod optužbom za navodno kršenje privatnosti. U tužbi, sudija Đorđević, poznata po tome što je bila članica veća koje je oslobodilo optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije, tvrdi da joj novinari KRIK-a „crtaju metu” i time potencijalno olakšavaju kriminalcima da je lociraju.
Policijski službenik Duško Mirković tužio je KRIK zbog teksta o nalazima iz policijskog izveštaja koji se odnosi na rad organizovane kriminalne grupe Darka Šarića. U tom tekstu, Mirković se pominje samo uzgred, u jednoj rečenici, kao „jedan od optuženih da je pružao pomoć kriminalnoj organizaciji”. Tužilac tvrdi da je time pretrpeo „nenadoknadivu štetu zbog medijskog prikazivanja kao kriminalca”, iako je KRIK samo preneo informacije iz zvanične državne dokumentacije.
Kurir je, po treći put, tužio KRIK zbog analize koju je portal Raskrikavanje objavio o manipulativnim naslovnim stranama, a koja navodi da je Kurir tokom 2023. godine imao 56 manipulativnih naslovnih priča. Takođe su tuženi i drugi portali koji su preneli ove nalaze.
Predrag Koluvija, kome se sudi za navodno vođenje kriminalne grupe koja je u slučaju „Jovanjica” proizvodila više od tone i po marihuane, treći put je podneo SLAPP tužbu protiv KRIK-a, urednika Stevana Dojčinovića i bivše novinarke Sare Smolović zbog istraživačke priče iz juna 2024. godine. U tekstu „Operacija „Cepelin”: Koluvija i pre „Jovanjice” bio osumnjičen za proizvodnju marihuane” iznose se navodi da je Koluvija, vlasnik Jovanjice, još ranije bio umešan u proizvodnju marihuane, ali je uspeo da izbegne krivično gonjenje. Priča se temelji na nalazima iz policijske istrage „Operacija Zeppelin”, koja je prethodila Jovanjici i dovela do otkrivanja, do tada, najveće ilegalne laboratorije marihuane u Srbiji. Koluvija u tužbi tvrdi da KRIK narušava njegovo pravo na pretpostavku nevinosti, jer ne postoje pravosnažne presude protiv njega, te potražuje 100.000 dinara (oko 850 evra) na ime odštete. KRIK, međutim, nigde ne tvrdi da je Koluvija kriv, već izveštava na osnovu zvaničnih dokumenata i dokaza iz same istrage „Operacija Zeppelin”. Koluvija je i ranije, odmah nakon objavljivanja priče, najavio tužbu na svom profilu na platformi X.
Izvor: Raskrikavanje
