ENPrebrodivši sve nedaće i preturivši preko glave mnogobrojne probleme u vreme buvšeg režima, „Blic“ je dogurao do jubilarnog 3.000 broja, koji je izačao u ponedeljak 20. juna. Tim povodom, juče je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu održana izložba karakterostičnih naslovnih strana od 16. septembra 1996. godine koje su obeležile gotovo devet godina izlaženja lčista.
„Blic“ su prve i jedine novine koje kupujem od 1998. godine. Imaju savršeno izbalansiranu liniju između kredibiliteta, za razliku od ostalih novina tog formata, i pristupačnosti-smatra Milivoje Čalija, direktor marketinga RTV B92. Većina prisutnih slaže se u oceni da je „Blic“ dobro struktuiran list i da nema „udvaračku vrstu pisanja“, da je informativan i da se ne trudi da se dopadne svima. „Blic“ ima lojalne čitaoce sa kojima ima jako dobru komunikaciju, to nije žuta štampa, a opet je vrlo popularan. Grafička oprema „Blica“ je takođe vrlo komunikativna, pa čitalac lako može da dođe do onoga što ga interesuje. To su novine koje nemaju potrebu da oblikuju javno mnjenje, već da ga obavesti na jedan objektivan način-kaže Zoran Hamović, vlasnik izdavačke kuće „Klio“. Prošle nedelje „Blic“ je dobio i svoju štampariju, što je označilo novo poglavlje u njegovoj istoriji.
-Od kada je prešao u novu štampariju, „Blic“ je napravio veliki pomak. Ima daleko veći broj strana, kolora, a i po sadržaju je daleko kvalitetniji. Nikad neću zaboraviti, 5. oktobar, kad je zgrada bila puna policije, a mi smo sve vreme trčali od naših do kancelarija glavnog urednika i pratili šta se dešava-seća se Nataša Vučković-Lese4ndrić, direktorka „Blic-printa“.
Prema rečima Veselina Simonovića, glavnog i odgovornog urednika „Blica“, najteži ali i najlepši trenutak u njegovoj karijeri bio je 5. oktobar 2000. godine. -Kad pogledam unazad svih ovih 3.000 brojeva, najteže je bilo 5. oktobra uveče, kad smo mi koji smo bili protiv režima došli u situaciju da nemamo gde da se štampamo. Oni koji su bili Miloševićeve sluge, imali su svoje štamparije. Četvrtog su veličali Slobu, a 5. oktobra su već demokrate i za njih je bilo mesta u svakoj štampariji. Samo mi koji smo najviše doprineli da do tih promena dođe, nismo imali gde da štampamo-kaže Simonović.
Onda je on morao da interveniše kod političara da se „Blic“ pojavi 6. oktobra. To i sada smatra najporažavajućim trenutkom u profesiji. -To najbolje govori o svima nama, o medijima i političarima u Srbiji. Oni su svi prolazni, a „Blic“ će da traje mnogo duže od njih-kaže Simonović, uz napomenu da je „Blic“ od 1996. godine do tog dana prolazio kroz mnoge neprijatne i teške trenutke. Tog dana smo se osetili kao pobednici. Taj dan je istovremeno i najlepši dan.
Maja Jeličić
