ENСаветник за електронске медије Ајрекс промедија Драган Кремер рекао је на конференцији за новинаре да је просечна оцена за Србију у 2004. години по индексу одрживости медија 2,46 поена.
У 2003. години Србија је имала просечну оцену 2,52 и била је на другом месту. Највиша оцена за одрживост медија у некој земљи је четири, а најнижа нула.
По последњим истраживањима Ајрекса, на првом месту у југоисточној Европи је Хрватска с просечном оценом 2,82, а друга Бугарска која се ту попела са седмог места.
Црна Гора је, по индексу одрживости медија, на шестом месту, Косово седмом, док је Албанија последња.
Индекс одрживости медија креира се тако што један број медијских стручњака и запослених у гласилима у свакој земљи оцењује пет циљева – слободу говора, транспарентност извора, професионализам, економску самодовољност и професионалне стандарде.
Свако од чланова тог тима, после расправе, самостално оцењује тих пет циљева оценама од нула до четири.
Исту процедуру америчка невладина организација Ајрекс спроводи и у 20 земаља бившег Совјетског Савеза које по оценама далеко заостају за земљама југоисточне Европе. Од тих земаља најбоље је пласирана Грузија чија је оцена нешто више од два.
Консултант за економска питања Ајрекс промедија Горан Цетинић сматра да је до погоршања медијске ситуације у Србији дошло услед неиспуњења очекивања након пада режима Слободана Милошевића и таблоидизације свих медија.
Он је оценио да је порастао утицај државе у појединим медијима, као и да је успорено повлачење државе из медија, тако да Република још има власништво у око 200 медија.
Према његовим речима, држава из буџета и даље учествује у финансирању новинске агенције Танјуг, за шта нема „демократских оправдања”.
Према подацима Ајрекса у Србији је 2004. порасла просечна оцена за слободу говора, јер је с 1,8 у 2003. порасла на 1,94.
Представник за односе са јавношћу делегације Европске комисије у Београду Александар Ђорђевић рекао је да је оцена порасла углавном због тога што је влада Србије формирана 2004. године показала да није спремна да тужи медије.
Он је посетио да је влада из 2003. године поднела више тужби против медија, а посебно се то односи на бившег шефа бироа владе за сарадњу са медијима Владимира Поповића.
(Бета)
