Time je potvrđena presuda
novosadskog Višeg suda, uz simbolično umanjenje novčanog iznosa nkazne.
Ovaj medij je zbog kazne doveden pred gašenje.
Presuda
je, da podsetimo, donesena zbog navodnog objavljivanja informacije
čije poreklo, istinitost i potpunost nisu provereni i objavljivanja
fotografije javne ličnosti koja je bila uključena ufizički incident,
a o kojem je Policijska uprava obavestila javnost i povodom kojeg
je vođen prekršajni postupak. Ukazujemo na to da je tekst napisan na osnovu
zvaničnog dokumenta, odnosno saopštenja Policijske uprave Novi Sad, a
da su informacije iz teksta potvrđene drugim zvaničnim dokumentima koje je
„Karlovački list“, koristeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od
javnog značaja, dobio od Policijske uprave Novi Sad i Prekršajnog suda u
Novom Sadu.
Podsećamo
da je članom 82 Zakona o javnom informisanju predviđeno isključenje
odgovornosti novinara i medija u slučajevima kada je informacija
verno preneta iz dokumenta nadležnog državnog organa. Takođe, članom
45 ovog zakona predviđeno je da saglasnost nekog lica za objavljivanje
informacije, u ovom slučaju fotografije, nije potrebna kada je
reč o nosiocu političke funkcije. „Karlovački list“ je izveštavao o fizičkom
obračunu u kojem je jedan od aktera nosilac javne funkcije i član političke
partije.
Ovom
prilikom ukazujemo i na presudu Apelacionog suda u Nišu iz januara 2011.
godine kojom je novinarka Dragana Kocić oslobođena i kojom je ispravno
utvrđeno da „…krivica novinarke nije dokazana i da ugled i čast tužilaca
nisu povređeni jer su informacije prenete iz dokumenta nadležnog državnog
organa…“. U mnogim predmetima ovakav stav je zauzeo i Evropski sud
za ljudska prava u Strazburu.
NUNS
i NDNV se u potpunosti slažu sa stavom redakcije da je ovo bila tema o
kojoj je javnost imala interesa da bude obaveštena. Takođe, smatramo da je
način izveštavanja bio u skladu sa svim zakonskim propisima. Važno je reći
da su o ovom incidentu, na sličan način, izveštavali i drugi mediji u Vojvodini
i Srbiji.
Ovu
presudu smatramo ozbiljnim atakom na medijske slobode. NUNS i NDNV su se
nadali da će prvostepena presuda biti poništena na Apelacionom sudu,ali
do toga nije došlo. U saopštenju koji smo uputili javnosti posle donošenja
presude Višeg suda ukazali smo na potrebu da se „medijskim predmetima“
u Srbiji bave stručne sudije, koje poznaju ovu pravnu oblast, ali
i iskustva Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i međunarodne akte
koje je Srbija potpisala, a koje se tiču slobode medija i njihovih odgovornosti.
NUNS
i NDNV će o ovoj presudi obavestiti međunarodne organizacije, jer smatramo
da je ona duboko u suprotnosti sa evropskom sudskom praksom.
NUNS
i NDNV
Beograd –
Novi Sad, 17. aprila 2011.