ENNajmanje 11 novinara i drugog medijskog osoblja ubijeno je u Iraku, šest na Filipinima, a po dvoje u bangladešu, Brazilu, Kolumbiji, u Meksiku, Pakistanu, Somaliji i na Haitiju. U još devet zemalja bilo je +rtava među novinarima-u Avganistanu, Azerbejdžanu, Ekvadoru, Libanonu, Libiji, Nepalu, Rusiji, Šri Lanki i na Tajlandu. Među zemljama u kojima je IPI zabeležio ubijene novinare nije navedeno Kosovo. Novinar lista Bota sot Bardilj Ajeti umro je krajem prošlog meseca u jednoj italijanskoj bolnici u kojoj se ličio od posledice atentata. Na njega je 3. juna kod sela Bresalce na istoku Kosova pucano iz vozila u pokretu.
Zanimljivo je da broj stradalih novinara prema podacima Instituta iz godine u godinu raste ( s izuzetkom tragične 1999. u kojoj je zabeleženo 86 žrtava)-tako ih je 1997. bilo 28; 1998.-50; 2000.-64; 2001.-55; 2002.-54; 2003.-64; prošle godine-78.
Komentaričući trend, direktor IPI Johan Fric konstatuje da je mnogo novinara koji su poginuli slučajno se našavši između dve vatre prilikom izveštavanja, ali je, kako navodi, mnogo više onih koji su namerno bili mete. -Većina napadača nije kažnjena. U većini zemalja, čak nema dovoljno dokaza da vlasti preduzimaju odlučne akcije da se pronađu i privedu pravdi počinioci-rekao je Fric. On je takve postupke vlasti širom sveta nazvao neprihvatljivima.
Kada se radi o Srbiji i Crnoj Gori poslednjih godina je bilo nekoliko ubistava među novinarima-ubice Milana Pantića i Slavka Ćuruvije nisu poznate, slučaj smrti Dade Vujasinović nije razrešen dok je u Podgorici u toku suđenje za ubistvo Duška Jovanovića.
U posleratnom periodu na Kosovu osim Ajetija, 2002. ubijen je njegov redakcijski kolega Bekim Kastrati, a pre njega život je izgubio Šefki Popova, novinar Rilindije.
N.B.
