ENЗа појаве насиља, разних удеса, убистава и сличних несрећа медији нису кривци, али јесу одговорни за начин на који обавештавају јавност о таквим догађајима. Да ли је случај који заокупи општу пажњу у медијима приказан с мером или се често прекораче границе пијетета, приватности, доброг укуса?
Недавна смрт девојчице – жртве сексуалног насиља поново је подстакла дилеме и преиспитивања да ли је требало објавити њен идентитет и фотографију, али и јавно жигосати осумњиченог за злочин пре него што суд утврди његову кривицу.
Интерес деце
Новинарима и гласилима у налажењу праве мере, по правилу, путоказ су етички кодекси професије. У нашем случају је компликованије, јер свако новинарско удружење или медијска асоцијација има своја правила, али јединственог скупа норми које би поштовали сви – још нема. Због све очигледније потребе за оваквим кодексом, представници Независног удружења новинара Србије и Удружења новинара Србије договорили су се да сачине заједничка правила која би важила за све. Светлана Прерадовић, генерални секретар НУНС-а, каже да се тај посао одвија под окриљем ОЕБС-а, а Драган Јањић, главни уредник агенције Бета и члан радне групе за израду тог документа, потврђује да посао напредује, па се радна верзија очекује у септембру.
Истина, и у постојећим правилима садржане су одредбе којима се решавају недоумице. Постојећи кодекс НУНС-а, поред осталог, каже да „водећи рачуна о оправданом интересу јавности да дозна релевантне чињенице – новинар неће износити информације које вређају приватност грађана”. И УНС-ова правила налажу новинарима да поштују приватност кад извештавају о несрећама, патњама и болу, деци, малолетницима, болестима, породичним трагедијама и оптуженима, као и да то имају на уму и кад је реч о недужним сродницима.
„Жртве несрећа или злочина имају право на посебну заштиту имена. Није увек правило да се открије идентитет жртве ради тога да би јавност боље разумела несрећу или злочин.” То налаже новинарски кодекс Црне Горе и изричито наглашава да „медији не смеју да откривају идентитет жртава сексуалног насиља или објављују материјал који би могао да допринесе откривању њиховог идентитета”.
Мада свако гласило настоји да објави више од других, кодекс аустријског Савета за штампу, сем посебне уздржаности при испитивању и фотографисању деце, препоручује да пре објављивања фотографија и текстова о младима „треба пажљиво размислити да ли је то од јавног интереса”. Чешки кодекс штампе још директније каже да „заштита приватности деце има предност над важношћу информације”.
О борби за старатељством над дететом по правилу се не пише – поручује кодекс медија у Естонији, а кад се пише о злочинима, судским процесима, несрећама, новинар мора да размисли да ли је потребно да открије идентитет страна у случају и колику штету тиме може да им нанесе. По правилу, идентитет жртава и малолетних преступника се не открива.
Строг британски кодекс
По италијанским медијским правилима, новинарима је забрањено да објављују „посебно мучне слике или фотографије људи о којима се извештава”, уз појашњење да „не сме да се задржава на детаљима насиља или бруталности, осим у случају кад је то оправдано друштвеним интересом”.
Бројна начела професије која важе у Немачкој налажу да приликом извештавања о несрећама и кривичним делима, истражном и судском поступку – објављивање фотографија и имена жртава и починилаца у начелу није дозвољено, као и да жртве несрећа или кривичних дела имају право на посебну заштиту свог имена. За боље разумевање несреће сматрају да није пресудно објављивање имена жртве. „Објављивање имена и фотографија чланова породице и других особа које нису повезане са несрећом или кривичним делом уопште није дозвољено”.
Интерес јавности да зна није довољно оправдање да се подаци о личностима саопште, па се немачким медијима саветује да у извештајима о насиљу, „чак и шокантном, штампа треба пажљиво да одмери потребу јавности за информацијом од интереса жртава и људи који су погођени”. У случајевима удеса и катастрофа препоручује се посебан опрез, јер „жртве несрећних околности не смеју бити изложене поновној патњи због писања новина”.
„Новине не смеју, чак ни када то закон не забрањује, да открију идентитет детета млађег од 16 година које је жртва или сведок сексуалног деликта”, пише у кодексу чије спровођење надзире Жалбена комисија британске штампе. Идентитет одраслог починиоца може се објавити, сем у случајевима када је реч о инцесту, јер би се истовремено идентификовало и дете жртва.
Марија Петрић
