ENPrema tom modelu, podatkom o ličnosti smatra se informacija koja se odnosi na pojedince bez obzira na oblik u kome se iznosi, mesto na kome se skladišti, datum nastanka, način na koji je prikupljena ili neko drugo svojstvo.
Cilj Zakona je, kako se navodi, «da se svakom fizičkom licu osigura ostvarivanje i zaštita prava na privatnost i ostalih prava i sloboda u obradi podataka o ličnosti».
Lice o kome se prikupljaju podaci, pored ostalog, imalo bi pravo da zna u koje svrhe se to čini i po kom pravnom osnovu, ko su korisnici takvih podataka, gde se skladište i niz drugih pojedinosti. Pojedinac bi imao i pravo na uvid u podatke koji se na njega odnose, da zahteva kopiju tako prikupljenog materijala, ispravku netačnih ili dopunu nepotpunih podataka, ali i da trađi brisanje ili prekid obrade podataka.
Nadzor nad ostvarivanjem prava iz budućeg zakona imao bi nezavisni organ, odnosno poverenik za ovu oblast.
Da je reč o složenoj materiji napomenuo je juče i profesor dr Vladimir Vodinelić, podsetivši da su i pravo na slobodu medija i pravo na zaštitu ličnih podataka garatovana Ustavom, a rešenje nije da se jedno ostvaruje na račun drugog, već da obezbedi ostvarivanje oba koliko je to moguće. Područje zaštite podataka o ličnosti u bliskoj je vezi sa područjem slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i granice između te dve oblasti nije uvek jednostavno razlučiti.
Zato je Saša Gajin, jedan od autora pomenutog modela zakona, objasnio da bi zbog srosnosti materije, ali i zbog ekonomičnosti postupanja, idealno rešenje bilo da poverenik za slobodan pristup informacijama ujedno bude i poverenik za oblast zaštite podataka o ličnosti.
Donošenje ovakvog zakona je u sklopu harmonizacije domaćeg pravnog sistema sa pravom Evropske unije, a po ranije utvrđenim prioritetima trebalo je da bude usvojen još prošle godine.
M. Petrić
