EN
[box align=’box-left’ id=’2600′]
“Monitoring pisanja nacionalne dnevne štampe u udarnom periodu od 26. septembra do 25. oktobra 2012. pokazuje da su stariji građani gotovo nevidljiva populacija za štampu. Najviše priloga u tom perodu imali se su Novosti i Blic. Praktično, oni jedini su imali i teme van penzija i crne hronike”, kazala je Jelka Jovanović, potpredsednica NUNS-a predstavljajući rezultate projekta.
Za dnevnu štampu nije bio dovoljan izazov ni 1. oktobar Međunarodni dan starij: “Slično je i sa televizijama, s tim što su kamere uključene prigodama kakve su praznici i posebni dani. Takođe, lokalne televizije u javanom vlasništvu poklanjaju više pažnje ovoj populaciji nego nacionalni mediji. Privatni mediji se starijih sete samo kad su ‘atraktivne’ ili bizarne žrtve” zločina, navela je Jovanović, uz napomenu da je osnovni cilj projekta aktivacija starijih I podsticanje medija da izveštavaju o tim temama.
Prema relevantnim svetskim istraživanjima aktivna starost znatno smanjuje državne izdatke za lečenje i smeštaj prevremeno ostarelih ljudi, njima omogućava zdraviji i kvalitetniji život, pa I mogućnost prihodovanja I u zrelom dobu.
Državna sekretarka za socijalnu zaštitu Brankica Janković ukazala je da stariji najteže podnose siromaštvo i da su marginaliziovani, tea da je njima najpotrebnija pomoć.
„Ne možemo jednako brzo da obavljamo stvari sa 30 i 80 godina iako i mi i oni želimo da imamo aktivno starenje. Problemi njihove marginalizacije se još ne mogu prevazići“, istakla je Janković.
U medijima nedostaju primeri dobre prakse koji mogu snažno motivisati starije osobe za različite vrste aktiviranja I smanjiti njihove strahove: “O starijima se i dalje izveštava isključivo u kontekstu smeštaja u institucije, a to je samo 11 hiljada ljudi, što je manje od jednog postotka te populacije.
Državne institucije, nevladin sektor i mediji ubuduće će morati više pažnje da posvete starijima, jer ih već sada ima 17 odsto u ukupnom stanovništvu, dodala je ona.
Direktor Gerentološke ustanove og Bežanijska kosa Suzana Mišić istakla je da se na zbrinjavanje starijih gleda kao na kaznu ili I podsetila na rečenicu: “ Stigli smo na Mesec. Sjajno, ali dajte ruku i prevedite staricu preko ulice“.
Prema njenim rečima, najvažnije je prirodno okrućenje za starije koji ćive u svojim domovina, a održavanje kontakata sa porodicom i ljudima van institucija socijalne brige za one koji su u ustanovama za smeštaj, pošto se samo tako uspostavlja I odrćava socijalna ravnoteža tih ljudi.
Predsednik Gerontološkog društva Srbije Miloš Nemanjić naglasio je da starenje treba posmatrati I kao veliki socijalni uspeh čoveka jer danas čovek sa 60 godina može da bude jednako aktivan kao sa trideset. Ipak, to samo po sebi ne umanjuje potreebu za društvenom brigom I celovitim sistemom zbrinjavanja I aktivacije starijih jer je Srbija peta zemlja po starosti stanovništva u svetu.
“Od presudne važnosti je uspotavljanje čvrstih veza između mladih I starijih”, kazao je Nemanjič.
Projekat “Zrelo dobra u medijima” sproveden je uz podršku Minisrstav rada, zapošnjavanja I socijalne politike.
U okviru projekta odrćani su seminari za novinare u Kragujevcu I beogradu, urađen monitoring pisanja dnevne štampe i publikovan specijalni dosije sa pet aktuelnih tema o starijima – aktivacija, nadilje, smeštaj, generacijski jaz I ranjive grupe su obražene kao posebne teme. Dosije je objavljen na sajtu NUNS-a i kao štampani prilog u dnevnom listu Danas 21. maja.
Svi tekstovi su dostupni svim zainteresovanim medijima.
NUNS, 22. maja 2013.
