– Štampa u Srbiji je neograničeno slobodna. Nemam ništa protiv toga, ali kada kažem da su potrebna neka ograničenja onda mislim na profesionalne kodekse, a i zakoni su dobra prilika da se zaštite od neograničene slobode – istakla je Radonjić.
Najzastupljenija tema je bila svedočenje Vladimira Bebe Popovića u emisjii „Insajder“ i reakcija na to.
Zavisno od uređivačke politike, novine su ovog insajdera tumačile na različite načine: jedan deo štampe je išao na njegovu diskreditaciju, a drugi na diskreditaciju onih koje je on pomenuo u intervjuu. Inače, diskreditacija na temu „stranih plaćenika“, „antiratnih profitera“, „Sorošovih plaćenika“… ponovo su u modi.
Po broju porno strana, što naslovnih, što srednjih u nekim dnevnim novinama namenjenim čitavoj porodici stekao se utisak da, osim politike i seks pornografije, u Srbiji nema drugih sadržaja. Mediji često ne priznaju zone privatnosti ne samo javnim ličnostima, već i tzv. običnim ljudima.
Radonjić je podvukla da je i korišćenje „pouzdanih“, neimenovanih i izvora bliskim ovim ili onim centrima moći sve učestalije.