ENNedavno je jedan Beograđanin kom su provalnici opljačkali vilu hteo da pretnjama i vitlanjem revolverom spreči novinare da izveste o tome. Može se samo zamisliti kakvu je predstavu o medijima imao kad se upustio u to: zahvaljujući medijima, pročuće se neke stvari za koje verovatno nikako nije hteo da iziđu na videlo. Možda bi se i pročule, ali znatno manje nego da nije bilo njegove intervencije… Sličnu pogrešnu ocenu efekata medija imaju ne samo pojedinci, nego i grupe, institucije, i društvo kao celina.
Odavno se moć štampe i novinara metaforično opisuje kao „sedma sila“. Dovoljno je reći „Amediji“ i veći deo javnosti već ima kome da pripiše zaslugu, ili na koga da baci krivicu za najraznovrsnije pojave i događanja u društvu. Da li su mediji zaista svemoćni?
Diplomirani psiholog, magistar komunikologije, doktor političkih nauka, Ljiljana J. Baćević u svojoj knjizi višeznačnog naslova In media res efekti medija, Institut društvenih nauka, Beograd, 2004. na pristupačan način upoznaje čitaoca s osnovnim pojmovima iz ove oblasti, i daje pregled glavnih pravaca i odlika istraživanja medija u našoj zemlji; u drugom i najvećem delu knjige prikazuje i kritički razmatra istraživanja efekata medija; ovi se mogu pokazati na individualnom nivou (najmanje spornom, kako tvrdi autorka), grupnom nivou (uticaj medija na stavove, obaveštenost i ponašanje prilikom izbora, između ostalog), i na društvenom nivou (kroz pretpostavljeno ubrzavanje ili stvaranje promena u društvu, konstrukciju realnosti, proizvodnju legitimnosti).
Glavni zaključak: efekti medija na publiku, na sva tri pomenuta nivoa, u suštini zavise ne samo od medija, nego i od niza van-medijskih činilaca koji se akumuliraju, interferiraju, postaju sve teži za kontrolu i sve manje prepoznatljivi u krajnjem rezultatu (ostvarenom ili neostvarenom efektu). Mediji, dakle, nesporno imaju efekta, ali tim je efektom vrlo teško unapred upravljati. Oni se, kao u slučaju nesrećnika s početka ovog prikaza, mogu okrenuti i protiv manipulatora – takođe na sva tri pomenuta nivoa.
Da knjiga In media res govori samo o tome, bilo bi značajno. Na zadovoljstvo čitaoca, ima mnogo više. Autorka je svojim razmatranjima obuhvatila i internet, prikazala jedno potpuno istraživanje efekata medija, upozorila na najčešće greške koje se prave prilikom istraživanja efekata i objasnila kako se one mogu izbeći, a dala je i iscrpan pregled relevantne strane i domaće stručne literature. Iako nije zamišljena kao istorija istraživanja medija i javnog mnjenja u našoj zemlji, knjiga sadrži mnogo elemenata koji će pomoći da se takva istorija napiše. I još više, možda i najdragocenije: sadrži niz ličnih iskustava, zanimljivih primera, razjašnjenja mnogih teorijskih i praktičnih nedoumica, tumačenje zbivanja koja su nam još u sećanju.
Osim što početnicima i manje upućenima daje dragoceni priručnik o delovanju medija i načinima da se ono prouči, u svojoj knjizi In media res Ljiljana J. Baćević nam pokazuje život koji živimo sagledan sa tačke efekata medija – a s te se tačke vidik otvara na sve strane.
Jelena Stakić
