EN
Ova radionica, namenjena predstavnicima sudstva i novinarima, na kojoj je učestvovalo 10 novinara i 16 predstavnika pravosuđa, za prevashodni cilj je imala usaglašavanje stavova, unapređenje komunikacije i sradnje medija i pravosuđa, kao preduslova veće transparentnosti rada sudova i jačanja poverenja građana u pravosudne institucije.
[box align=’box-center’ id=’3977′]
Tokom ove interaktivne radionice koju su moderirali Branka Peurača, konsultant i trener za oblasti medijacije, rešavanje konflikata i fasilitiaciju, NVO Meliora u Hrvatskoj i Balaš Vejer, vođa projekta Medijska etika i medijska regulativa – Centar za nezavisno novinarstvo u Mađarskoj, predstavnici pravosuđa i novinari identifikovali pet ključnih problema koji utiču na trenutno nezadovoljavajući stepen sradnje sudstva i medija.
[box align=’box-center’ id=’3978′]
Po oceni sudija, sudskih portparola i novinara uzajamna edukacija predstavlja prvi i osnovni korak ka kvalitetnijoj komunikaciji i saradnji od koje direktno zavisi poverenje javnosti u rad pravosuđa. Tim pre jer se zahvaljujući nepoznavanju osnovnih principa rada i funkcionisanja sudova, odnosno medija u javnost vrlo često plasira nepotpuna ili iskrivljena slika pravosuđa, a što kao krajnji efekat ima nizak stepen poverenja u sudstvo i stvaranje stereotipa. Da bi se sradnja podigla na veći nivo, kako su mnogo puta tokom radionice istakli predstavnici sudstva i medija, neophodno je poštovanje profesionalnih kodeksa.
Drugi problem, odnosno zadatak, pred kojim se u cilju povećanja poverenja u javnosti, suočavaju pravosuđe i mediji ogleda se u uzajamnom unapređenju svesti o ulozi koju ove dve profesije imaju na formiranje javnog mnjenja i značaju informacija koje plasiraju gradjanima.
[box align=’box-center’ id=’3980′]Kao izuzetno bitan, ali i problem čije rešenje zavisi od čitavog niza faktora, pa, a u krajnjem slučaju i od političke volje, apostrofirana je neusklađenost zakona koji često potiru jedan drugi i otežavaju komunikaciju sudstva i medija, a sa čim veliki broj novinara nije upoznat, zbog čega se u javnosti na sudstvo gleda kao na zatvorenu instituciju koja izbegava kontakte sa javnošću. Kao najilustrativniji primer navedeni su Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja i Zakon o zaštiti privatnosti i podataka o ličnosti koji predstavnike sudstva na jednoj strani obavezuju, a na drugoj onemogućavaju da novinarima daju pojedine podatke atraktivne za javnost.
[box align=’box-center’ id=’3979′]
U toku 2014. godine GIZ Projekat za pravnu reformu u Srbiji će nastaviti sa aktivnostima podrške jačanju kapaciteta i profesionalizaciji kako medija tako i pravosuđa u cilju bolje informisanosti, podsticanja transparentnosti, kao jednog od najznačajnijih načela Nacionalne strategije za reformu pravosudja i povećanja poverenja javnosti.
