Ko je ovde invalid?

[box align=’box-left’ id=’4469′]

Ljudi poput Gorana Todorovića Face prava su retkost. Krase ih upornost, posvećenost, humanost, volja za životom i pomeranjem granica. Ovoga puta ovaj bivši pripadnik 63. padobranske brigade je u naučne svrhe, u ronilačkom kampu Kostrena nadomak Rijeke, zaronio na 40 metara dubine u cilju ispitivanja i prikupljanja podataka u okviru studija „Uticaj hladne vode na ronioce nakon povrede kičmene moždine“.

Iako je paraplegičar, Faca i u invalidskim kolicima nastavlja da prkosi izazovima i tako izaziva divljenje i kod profesionalnih sportista. Tako nam svojim postupcima daje lekciju iz upornosti.

Istraživanje u kojem su učestvovali ronioci paraplegičari iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, sprovedeno je u oktobru i prva je takva studija u svetu koja je urađena. 

Jedini u svetu

Dvadeset ronilaca – deset paraplegičara i deset bez fizičkog hendikepa u svojstvu kontrolne grupe – izvelo je seriju zarona, a sve u organizaciji Međunarodnog udruženja ronilaca sa invaliditetom IAHD Adriatic, pod budnim okom predsednika te organizacije Branka Ravnaka i njegove zamenice Alenke Fidler.

“Ukupan broj učesnika bio je 25, od toga je 10 invalida. Bio sam jedini predstavnik iz Srbije. Zvanično, to je najveća grupa ronilaca sa SCI (Spinal Cord Injury-sa povredom kičmene moždine) do sada u svetu i trenutno nigde nema slične grupe koja je sposobna da roni u svim uslovima. Ponosan sam što sam deo jedine takve grupe u svetu. Ono što ove ljude još izdvaja jeste da su potpuno obučeni da se samostalno opreme, bez obzira na invaliditet, i potrebno je samo da nam neko pomogne, prenese nas do vode i vrati nakon ronjenja ako postoji neka prepreka prilazu. Sve ostalo je na nama”, kaže Todorović.

Pre i posle svakog zarona rađen im je EKG, ultrazvuk srca, puls, potrošnja vazduha, temperatura kože i, što je najvažnije, unutrašnja temperatura tela koja je omogućena zahvaljujući piluli sa malom sondom. Da bi sve bilo urađeno kako treba i bili dobijeni najrelevantniji podaci, sve je rađeno pod nadzorom lekara fiziologa iz Slovenije dr Žareta Finderla i dr Urške Gajšek.

“Bez obzira na loše vremenske uslove, posebno za nas lica sa invaliditetom, hladnoću, kišu, jake vetrove i podvodne struje, urađeno je 70 zarona u cilju ispitivanja i prikupljanja podataka u okviru studije. Temperatura vode bila je 16 stepeni i može se reći da je bilo jako hladno. Zaronio sam sa instruktorom na 40 metara, što je veoma bitno jer je to zvanična granica za ronioce sa invaliditetom. I prvi sam Srbin invalid sa SCI koji je zaronio na tu dubinu. Naše je bilo da se, bez obzira na teške vremenske uslove, odradi ono što je planirano da bi se rezultatima dobila što kvalitetnija slika za dalji rad i ronjenje. Rezultati istraživanja se još obrađuju. Ostalo će reći naučnici”, priča Todorović.

Pozitivan uticaj

Predstavnici IAHD Adriatic kažu da se već pokazalo da ronjenje subjektivno pozitivno utiče na psihofizičko stanje osoba sa invaliditetom, ali merljivi medicinski pokazatelji za sada ne postoje nigde u svetu.

U Srbiji ovakva istraživanja, bar prema Todorovićevim saznanjima, nisu u planu. Ipak, Faca se nada da će i to biti omogućeno.

“Da bih, nakon povrede, kao invalidno lice ponovo zaronio, jer sam se pre povrede bavio i ronjenjem, morao sam da odem u Sloveniju. Glavni problem je što ronjenje te vrste, invalida, kod nas u Srbiji niko ne radi i niko za to nije obučen. Jedan takav pokazni kurs urađen je u kampu za obuku SAJ MUP-a, gde sam nažalost ja bio jedini invalid, ali je dobar deo obuke prenesen instruktoru ronjenja u SAJ-u Slađanu Stošiću. Posebnu zahvalnost za odlazak na ronilačke terenske studije dugujem svim pripadnicima SAJ-a, na čelu sa komandantom Spasojem Vulevićem, i predsednici Saveza organizacija podvodnih aktivnosti Srbije Božani Ostojić. Hvala im od srca!”, naglašava Todorović.

Inače, Goran se trudi da radi sve ono što ja radio pre povrede do koje je došlo 2003. pri njegovom 984. skoku, kada je sa 1.200 metara, zbog umršenja padobrana, pri brzini od 120 kilometara na sat udario u zemlju. Deo padobrana koji se otvorio ublažio je pad, ali Faca je tada polomio grudnu kost, pet pršljenova, creva su mu popucala, a zbog jake antibiotske terapije i sluh mu je oštećen.

Ali, bolest ga nije omela da radi ono što voli.

Podvizi i posle povrede

Posle povrede koja mu je oduzela noge, Goran je uspeo da obori Ginisov rekord u padobranskom tandem skoku sa skoro 8.350 metara, to mu je u stvari bio rođendanski poklon koji mu je priredio član malog bratstva 63. padobranske (koji i dalje brinu o Goranu i pomažu mu) Slovenac Slavko Perbil. Tada su se Faca i tandem instruktor Roman Pogačar popeli na visinu od 8.350 metara, gde je temperatura minus 30 stepeni i morali su da koriste boce sa kiseonikom.

„Kada su se otvorila vrata aviona ugledao sam Zemljin polukrug koji se nazire sa te visine. Pogled na Alpe iz vazduha bio je nestvaran“, prepričava Faca doživljaje tokom slobodnog pada koji je trajao 101 sekundu.

Povreda ga nije omela da oseti čari alpinizma, pa je uz pomoć spasilaca iz Srbije i Slovenije osvojio Triglav, najviši vrh bivše SFRJ, da bi, kako sam kaže, magijom pokreta pretvorio san u javu i živeo punim plućima. Pre povrede osvajao je on još planina i njihovih vrhova poput Mon Blana u Francuskoj i Elbrusa na Kavkazu. Nedavno je ubeležio svoj 1004. skok padobranom.

Pre nekoliko godina, kada je na Kubi predstavljao Srbiju na prvoj i do tada jedinoj zvaničnoj ronilačkoj ekspediciji za osobe sa invaliditetom, na dubini od skoro 40 metara usred podvodnog karipskog raja imao je bliski susret sa bik ajkulom.

„Dok smo ronili ugledali smo tamnu siluetu. Ajkula nam se približila, onda joj se pridružila još jedna, kružila je na 7-8 metara od nas“, opisuje Goran to nesvakidašnje iskustvo.

Retki su ljudi kao Goran Todorović Faca, ali ih ima. Grupa s kojom je sada ronio sastavljena je od tako čvrstog materijala. Damjan Peklar je prvi invalid u svetu sa zvanjem instruktora ronjenja, a Klaudija Poropat jedina žena sa invaliditetom u svetu koja je ronila pod ledom. U grupi je bio i Varaždinac Ivo Lovrenović, stopostotni invalid „Domovinskog rata“, hrvatski državni prvak u bacanju diska i koplja, koji je prošle godine u Sloveniji zaronio ispod leda. Dvojici sportista nije smetalo što su se pre dvadeset godina borili na suprotnim stranama jer su danas na istoj strani – dele entuzijazam da je s velikom željom i posvećenošću moguće zaobići svaki hendikep i svojim primerom motivišu ostale ljude sa telesnim ograničenjima.