Rasizam nadomak Beograda

[box align=’box-left’ id=’4473′]

Prigradski autobusi 704 i 707 već nekoliko sedmica nisu zgodno prevozno sredstvo uveče, iako put Zemun Polja idu “preskačući” brojne usputne stanice. Naprosto, otkako je ovo naselje postalo poprište ozbiljne borbe koja lagano poprima obrise rasističkog sukoba, Zemunci i žitelji usputnih naselja, poput Nove Galenike, zaobilaze ekspres “četvorku” i “sedmicu”. Nikad se ne zna kada će i gde varnica planuti između tzv. starosedelaca i “njihovih novih “komšija” Roma koje optužuju za – širenje šuge, vaški i krađe.

Nekoliko organizovanih starosedelačkih protesta zaplašilo je Rome iz kontejnerskog naselja Kamendin i iz socijalnih stanova, a najviše iz divljeg naselja. Uz njih je nevladin sektor i mali deo države u liku poverenice za zaštitu ravnopravnosti Nevene Petrušić, pa je rezime jezgrovit i jezovit – do daljeg nema rešenja, pošto su dve strane ukopane na svojim pozicijama. Iako bi kako kaže Aleksandra Krstić, zamenica gradskog sekretara za socijalnu zaštitu, većinu problema trebalo da reši policija jer građani koji se bune pre svega smatraju da je u Kamendinu znatno povećana stopa kriminala.

<!—->Fitilj je postavljen u septembru, a potpaljen krajem oktobra vestima o epidemiji šuge i vaški u školi “Ilija Birčanin”. To je bila kap koja je, navodno, starosedeocima prelila čašu jer su, kažu, od doseljavanja Roma učestale krađe i uništavanje imovine iz obesti. Starosedeoci su, inače, mahom Srbi i neretko doseljeni iz Hrvatske u izbegličkom talasu devedesetih. Oni su, kako sami tvrde, već prikupili 5.000 potpisa za zaustavljanje daljeg doseljavanja Roma u Kamendin.

Doduše, niko ne zna kome će peticiju predati i ko sme da donese takvu odluku u vreme posebnog nadzora EU nad Srbijom i sprovođenja poglavlja 23 i 24 koja pod lupu stavljaju upravo odnos većine i države prema manjinama. Doduše, ni to im niko ne govori, jer u uzavreloj atmosferi i glasnici mogu stradati.

U Zemun Polju se, inače, od 2007. godine grade socijalni stanovi, a 91 romska porodica raseljena iz nehigijenskih naselja smeštena je u kontejnere. Mada se ni na socijalne stanove od samog početka nije gledalo blagonaklono, kamendinski kontejneri su pravi trn u oku žiteljima Zemun Polja. Naravno ne svima, ali dovoljno je onih koji bi da “uzmu stvar u svoje ruke”.

Nekoliko desetina obolelih od šuge tokom poslednja dva meseca uskovitlali su strasti na sve strane. Najinteresantnije je, naravno, što Opština (Zemun) lopticu prebacuje Gradu (Beogradu), Grad uzvraća, a stvar je veoma prosta – da bi se šuga izlečila mora da se leči. Deo Roma, međutim, nema uslova za to, preciznije dokumenta, posebno deo koji živi u divljem naselju bez elementarnih uslova za higijenu.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje u naselju je do kraja oktobra zabeleženo 39 obolelih u pet romskih porodica. Poslednji pregled prošle sedmice detektovao je još petoro obolelih u tim porodicama, a u divljem naselju još 20.

<!—->Bolest ne bira uzrast, pa ima i beba i starijih, ali iako neprijatna, situacija nije alarmantna. Naime, kako kaže doktorka Ivana Begović Lazarević iz Zavoda, propisane su zaštitne mere i terapija i ako se svi budu pridržavali propisanog šuge uskoro neće biti.

Vaške su čak i manje bolan problem, tako da u suštini kao najveća boljka ostaje ono što je proteste i proizvelo – netrpeljivost dela stanovnika prema Romima. Ona se produbljuje glasinama da će biti postavljeno još 100-200 kontejnera, mada nadležni gradski oci to opovrgavaju.

Na prošlonedeljnom skupu u centru naselja Gordana Pantić, jedna od vođa protesta, iznela je zahteve koji se svode na zabranu daljeg doseljavanja ne samo Roma, već i socijalno ugroženih porodica u naselje Kamendin 2. I – raseljavanje onih koji, kako navodi, “ne poštuju uslove stanovanja”. Takva “blaga politika”, međutim, ne zadovoljava nekoliko stotina okupljenih koji su najavili nove proteste “na kojima bogtepita šta može biti”. Istina, uz ove radikalne zahteve obavezno sledi i objašnjenje da niko nema ništa protiv Roma, ali da oni “jednostavno neće da koriste kupatila” i “teraju inat svima”.

Umereni objašnjavaju da nedostaje infrastruktura, odnosno da bi dobar mokri čvor razrešio mnoge probleme, ali njihovi glasovi se slabo čuju u nastaloj jeci.

Učestala su i batinanja kamendinskih Roma koji sebi dozvole luksuz da ostanu usamljeni, posebno uveče. “Nos mi je slomljen, više i ne izlazim posle osam, devet sati, ne smem”, kaže Orhan Ademi. Tako obe strane strahuju – Romi se plaše onih koji se ne libe da udare i viču: „Pobićemo vas”, „C.., šugavi, izađite napolje!”, u strahu od napada ne vode ni decu lekaru; takozvani starosedeoci strahuju da će se pojačati odmazda pa će biti više polomljenih vetrobrana, više ukradenih bicikla, obijenih podruma. Mada, tvrde Romi, i oni imaju polupana stakla.