ENNa osnovu podataka kojima raspolaže Radiodifuzna agencija, sada je evidentirano 755 emitera, među kojima je 212 TV programa i preko 600 radio stanica. Procene su da ih je bar hiljadu.
Nacrt, pored radiodifuznih mreža namenjenih javnim servisima (današnji RTS), predviđa postrojanje maksimalno pet nacionalnih komercijalnih TV stanica i pet nacionalnih komercijalnih radio stanica. Znači, RTS je sa svoja dva programa osigurao nacionalni status,a ostali će u trku. Uz to, predviđa se i postojanje maksimalno 40 komercijalnih regionalnih radio stanica i 40 komercijalnih regionalnih TV stanica, 160 lokalnih televizija i do 260 lokalnih radio stanica. Konkurs za dodelu nacionalnih dozvola za emitovanje biće raspisan ove jeseni.
Da bi radio ili televizijska kuća dobila nacionalnu frekvenciju, potrebno je da pokriva više od 60 odsto stanovništva, što se može postići u nekoliko većih gradova. Uz to, moraće i da ispuni zakonske uslove, koji podrazumevaju tehničke, organizacione i programske kriterijume.
Visina naknada će se određivati jednoobrazno – po zonama pokrivanja.
– Tačna cena još nije određena, ali će se praviti u skladu sa zakonom, na osnovu pokrivenosti. To su, svakako, znatna finansijska sredstva – kaže Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Radiodifuzne agencije.
Sigurno je da će za nacionalne frekvencije konkurisati BK, B92 i „Pink“, kao televizije koje pokrivaju više od šezdeset odsto stanovništva. Ostaje pitanje da li će još neko konkurisati za ovakvu frekvenciju. Moguće je, čak, kao što je sa RTL-om urađeno u Hrvatskoj, da i neka inostrana televizijska kuća dobije pravo na korišćenje nacionalnih frekvencija. Kad je reč o regionalnim i lokalnim radio i TV stanicama, čiji su osnivači lokalne samouprave, stav Radiodifuzne agencije je da bi trebalo ubrzati privatizaciju kako bi i oni imali šanse da dobiju frekvenciju.
– Prednost će imati oni koji su ušli u proces privatizacije – kaže Vasić.
J. S. Polić
