ENNiko u Srbiji ne zna koliko ima osoba sa invaliditetom, njihovih organizacija i asocijacija. Red bi kako se očekuje, trebalo da uvede Baza podataka za osobe sa invaliditetom čiji je završetak predviđen najkasnije do kraja godine. Projekat je iniciralo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Kako je najavljeno na prezentaciji u Nacionalnoj organizaciji osoba sa invaliditetom Srbije, baza će sadržati podatke o članovima organizacija koje su uključene u programske i projektne aktivnosti za koje Ministarstvo izdvaja finansijska sredstva.
Prema rečima resornog ministra Aleksandra Vulina, “kvalitet društva meri se prema tome kako se odnosi prema najslabijima”.
„Neke stvari ne možemo da ispravimo, ali možemo da zalečimo. Baza podataka je veoma dragocena, a država bi trebalo da vodi više računa, jer nekad nije sve u novcu… Moći ćemo da dajemo odgovarajuću pomoć i radimo konkretne planove za osobe sa invaliditetom kad budemo znali koliko ih ima, kakav invaliditet je u pitanju i kad budemo na osnovu toga mogli da znamo šta je konkretnom ljudskom biću potrebno. Ovo nije samo prikupljanje broja, ovo je skup ljudskih bića od kojih svako ima neku posebnu potrebu, a mi smo tu da tu potrebu zadovoljimo. Trudićemo se da dnevno ažuriramo podatke, zato su tu naši prijatelji iz udruženja, oni koji održavaju svakodnevni kontakt i koji će moći da nas upute kad se nešto dešava i kad se nešto menja”, kaže Vulin.
Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom inicirao je izradu Baze saveza i udruženja OSI čije programe i projekte podržava kroz konkurse. Baza će sadržati podatke o broju članova ovih organizacija koji su uključeni u programske i projektne aktivnosti, odnosno kojima su namenjene usluge za koje Ministarstvo izdvaja finansijska sredstva. Izrada baze utvrđena je i Strategijom za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2006-2015. godine.
Sveobuhvatni pristup još nije moguć zbog “problema koordinacije i razmene podataka između različitih službi i organizacija”. Ponuđeno rešenje predviđa da podatke unose savezi i udruženja osoba sa invaliditetom. Sistem se sastoji od veb aplikacije koja služi kao korisnički interfejs za rad sa bazom podataka i same baze podataka.
TAJNOST GARANTOVANA: Veb aplikacija predstavlja zbirku podataka, koja objedinjava podatke koje obrađuju udruženja osoba sa invaliditetom, o svojim članovima. Savezi i udruženja osoba sa invaliditetom će imati uvid isključivo u podatke koje same unose i za koje imaju punovažan pristanak lica za obradu podataka. Ministarstvo neće obrađivati zaštićene podatke, ali će imati pristup zbirnim izveštajima o broju udruženja, broju osoba sa invaliditetom, starosnoj strukturi osoba sa invaliditetom, polnoj strukturi, tipu naselja u kojem žive, obliku invaliditeta, nivou obrazovanja, radnom statusu, ličnim primanjima, ograničenjima u pogledu vida, sluha, pokretljivosti, intelekta i komunikacije, o pomagalima koja koriste, proceni radne sposobnosti, komisijama koje su verifikovale oštećenja i ograničenja i opredeljivala prava i usluge osobama sa invaliditetom.
Ovi podaci su neophodni radi planiranja i praćenja politike u ovoj oblasti, bolje finansijske kontrole i izrade razvojnih planova. Baza je izrađena, i pre preuzimanja kompletne aplikacije sprovodi se testiranje.
Baza će sadržati podatke o četiri vrste entiteta: Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom, savezi, udruženja i lica sa invaliditetom, njihovi članovi. Za Nacionalnu organizaciju osoba sa invaliditetom, saveze i udruženja biće uneti podaci: naziv, matični broj, PIB, sedište, broj računa i zastupnici (podaci iz APR-a).
Podaci o osobama sa invaliditetom, članovima udruženja, obuhvataju: ime i prezime, datum rođenja, JMBG, pol, prebivalište, boravište, tip naselja, kontakt podaci (telefon, mejl), dominantni (preovlađujući) oblik invaliditeta, nivo obrazovanja, radni status, lična primanja, poteškoće ili ograničenja u pogledu vida, sluha, pokretljivosti, intelekta, govora (komunikacije), pomagala koja koriste. Predviđeni su i podaci o komisiji koja je verifikovala oštećenja i ograničenja i opredeljivala prava i usluge, o procentu telesnog oštećenja i o proceni radne sposobnosti i prestanku članstva u udruženju.
Zamenik ministra za rad, socijalna i boračka pitanja Vlada Petrović smatra da je ovo dobar korak ka uvođenju reda u ovu oblast: “Do sada kao Srbija nismo imali adekvatnu bazu podataka osoba sa invaliditetom. Ako nam je za utehu, i druge zemlje u svetu, a i u regionu, imaju taj problem s kojim se suočavaju. Budući da nemamo detaljne podatke, manipulišemo podacima Svetske zdravstvene organizacije i UN, koji govore o tome da je procenat osoba sa invaliditetom do deset odsto, odnosno dvadeset odsto u nerazvijenim zemljama, što se odnosi na afričke zemlje i zemlje u ratu. Na osnovu toga pretpostavljamo da u Srbiji ima 600.000 do 700.000 osoba koje imaju neki oblik invaliditeta“, kaže Petrović za Novi magazin.
SOCIJALNA KARTA: Baza će biti kompletna socijalna karta svake osobe sa invaliditetom u Srbiji i biće osnov za formulisanje državne politike u ovoj oblasti, znajući tačno i konkretno gde je i šta je problem. “Očekujemo da u toj prvoj fazi dobijemo kvalitetne podatke, a u drugoj da ih umrežimo. Do kraja godine imaćemo kompletne podatke i izveštaje po svakom osnovu koji se u toj bazi nalazi. To će biti vrlo relevantni podaci, na osnovu kojih ćemo videti kakva je detaljno situacija na terenu“, objašnjava Petrović.
On upozorava da je najveći problem inkluzija osoba sa invaliditetom, posebno pri zapošljavanju, te da je nužno raditi na povećanju njihovog obrazovnog nivoa, prekvalifikaciji, stručnim usavršavanjima i slično.
Prema rečima izvršne direktorke Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije Ivanke Jovanović, Baza podataka će konačno uvesti red i doprineti boljem položaju OSI.
„Baza će doprineti tome da posle mnogo godina čekanja imamo jedinstvene zajedničke podatke koji će omogućiti uvid i u socijalni status i u razne druge teme i pitanja, kao što su zapošljavanje, socijalna podrška, pristupačnost, socijalni status, stepen obrazovanja, procene invalidnosti i sl. Odgovori na ova pitanja su preduslov za mnoge stvari i za mnoge zakone i njihovu primenu u praksi“, kaže Ivanka Jovanović: “Sama baza ništa bitno neće promeniti u životu pojedinca koji ima invaliditet i koji živi uglavnom na marginama društva, suočavajući se sa sa raznim vidovima diskriminacije, ali je preduslov da država može da pruži adekvatne odgovore na razne potrebe koje dolaze od pokreta OSI. Država treba da bude naš servis.”
Položaj osoba sa invaliditetom mora se posmatrati pre svega kao pitanje ljudskih prava. Invalidnost je složen društveni fenomen koji praktično zadire u sve oblasti savremenog života i iziskuje multisektorski pristup i saradnju različitih organa vlasti, lokalnih samouprava, civilnog sektora i samih osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija. Naglasak se stavlja na garantovanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom, na nediskriminaciju i njihovo puno učešće u društvu.
Posebno značajnu ulogu u partnerskom odnosu između Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom i invalidskih organizacija ima Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS), kao krovna organizacija. Sektor je u saradnji sa NOOIS preduzimao određene zakonom predviđene mere kako bi otklonio neke od vidljivih nedostataka pozitivnih pravnih propisa koji su direktno štetili položaju osoba sa invaliditetom. Sektor će i dalje, različitim zakonskim rešenjima, a u partnerstvu sa NOOIS-om, unapređivati položaj i kvalitet života osoba sa invaliditetom.
Ovaj tekst je deo projekta “Školovanje, zapošljavanje i stanovanje osoba sa invaliditetom u ogledalu štampe”, koji sprovodi NUNS u saradnji sa Novim magazinom, a uz podršku Ministartva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
