EN
Vest o novoj Bujoševićevoj funkciji je u nekim dnevnim listovima dočekana sa trijumfalizmom, pa je tako na sajtu „Blica” u naslovu pisalo da je Bujošević „pobedio”. Takav ton su neki čitaoci zamerili „Blicu”, ukazujući u svojim komentarima da Bujošević nikoga „nije pobedio, već je izabran”, pa je naslov ubrzo promenjen. „Blicu” se, međutim, „pobeda” toliko dopala da je već sutradan objavio članak pod naslovom „Bujošević pobedio u oba kruga glasanja”. S druge strane, režimski „Informer” je istu vest dočekao sa naslovom „Žuti Bujke već sprema čistku”, a njegov glavni urednik je na „Tviteru” Bujoševićevo postavljenje najavio kao „novi krug pakla za Vučića”.
Šta o dovođenju Bujoševića na čelo RTSa misle novinari koji su pre pet godina proterani iz „Politike”, u kojoj je on bio glavni urednik, pronaći ćete u medijima samo ukoliko ta informacija bude mogla da se (zlo) upotrebi u nekom dnevnopolitičkom obračunu. Iluzorno je očekivati da se Bujoševićevom imenovanju usprotive novinari koji su bili očevici progona kome su pre pet godina bile izložene njihove kolege.
U trenutku kada na vodeće mesto u RTSu dolazi čovek koji je pre samo pet godina iz „Politike” uklonio novinare koji su se svojim kritičkim pisanjem zamerili tadašnjem režimu, jasno je da to znači da neko visoko ceni njegove sposobnosti disciplinovanja neposlušnih članova redakcije. Zato sumnjamo da će se ovim povodom oglasiti svi koje je Bujošević proterao iz „Politike”, ne samo zato što neki od njih više nisu živi već zato što neki više nemaju snage, a mnogi ni nade da bi njihova reč išta promenila, osim na gore po njih same. Kakva je to poruka novinarima RTSa? Da li će iz primera „Politike” novinari javnog servisa izvlačiti pouku kako treba da rade i šta ih čeka ako ne čine kako im se kaže?
Kada je Bujošević došao u „Politiku” krajem 2008. godine, u redakciji se tačno znalo ko je viđen za „odstrel”, dakle ko će iz novina „morati da ode”. Nije Bujošević dugo čekao da potvrdi glasine koje su kolale po hodnicima. Nepodobne novinare koji su remetili medijsku sliku koju su zacrtali Boris Tadić i Srđan Šaper, Bujošević je izložio šikaniranju – smanjenju plata i cenzurisanju tekstova, da bi na kraju neke proglasio tehnološkim viškom, a drugima uručio otkaze.
U čistki koju je Bujošević sprovodio, učestvovao je i njegov tadašnji zamenik Dragan Janjić, koji je na tu poziciju došao direktno sa mesta pomoćnika ministra kulture i koji je po odlasku iz „Politike” vraćen u državnu službu, na posao u kabinetu zaštitnika građana. Janjić se, iako je već duže vreme državni službenik, u javnosti predstavlja kao novinar, pa je i zamenik predsednika NUNSa. O Bujoševićevom gaženju novinarskih standarda u „Politici” postoje pisani dokazi koji su i danas dostupni.
Između ostalih, to su i pisma koja su proganjani novinari upućivali Upravnom odboru „Politike”, a u kojima su ukazivali da Bujošević i Janjić sprovode cenzuru u listu. Upravni odbor pod vođstvom Sonje Liht nikada nije uvažio žalbe novinara. Reagovao je jedino nemački suvlasnik „Politike”, koji je tada u svom saopštenju naveo: „Ne možemo preuzimati odgovornost za ponašanje naših (srpskih) partnera, pogotovo kada (pritisci) dolaze iz sfere politike.” Prvi osnovni sud u Beogradu je u više slučajeva tužbi nekadašnjih „Politikinih” novinara presudio da je Bujoševićevo disciplinovanje novinara „Politike” bilo nezakonito, što je potvrdio i Apelacioni sud. Poništeni su otkazi koje je Bujošević podelio svojim kolegama.
Sud je odredio da otpušteni novinari moraju biti vraćeni na posao, a u presudama stoji i da je Bujošević pojedinim novinarima zabranjivao da rade, da ih je diskriminisao, pa čak i kršio Ustav Srbije. Uz sve to, progonjeni novinari su još 2009. godine otkrili da je „Politika” sklopila sumnjiv posao sa Agencijom za autorska prava, čiji je suvlasnik u to vreme bio premijer Srbije Mirko Cvetković.
Sve te činjenice poznate su bar delu članova aktuelnog Upravnog odbora RTSa, koji su uprkos tome – glasali za Bujoševića. Istoričar Slobodan Marković, danas član Upravnog odbora RTSa, bio je prethodno u Upravnom odboru „Politike”; i njemu su novinari „Politike” ukazivali na cenzuru koju je Bujošević sprovodio.
To bi moglo biti poznato i zameniku predsednika Upravnog odbora RTSa Milanu Nikoliću jer su, pre pet godina, novinari „Politike” pisana upozorenja o cenzuri i kršenju kodeksa profesije slali i njegovoj supruzi Sonji Liht. Sve to nije nepoznato ni sadašnjem premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, koji se o čistkama u „Politici”, kao tadašnji opozicioni lider, izjašnjavao i u dnevnim novinama – braneći progonjene novinare. Sa opisanim zbivanjima u „Politici” bio je upoznat i zaštitnik građana Saša Janković, ali je ipak branio svog prijatelja i uposlenika Dragana Janjića.
Sve činjenice o političkoj čistki novinara „Politike” poznate su i novinarskim udruženjima. Nezavisno udruženje novinara Srbije, međutim, iako su neki od progonjenih novinara bili i članovi NUNSa, stalo je u zaštitu svog funkcionera Dragana Janjića i odreklo pomoć ugroženim i obespravljenim kolegama.
Samo je UNS o čistki koju je Bujošević sproveo u „Politici” održao skup podrške 5. maja 2010. Na skupu su cenzuru i progon novinara osudila eminentna novinarska imena, od Olivere Kovačević, preko Zaharija Trnavčevića i Slavoljuba Đukića do Dragoljuba Žarkovića… Sve to nas vraća na pitanje – šta novinarima RTSa i javnosti poručuje Bujoševićevo postavljenje? To da za takve u Srbiji uvek ima posla.
