[box align=’box-center’ id=’7463′]
Komunikolog i profesor na Beogradskoj poslovnoj školi Aleksandra Đurić objašnjava da je reč o jednoj novoj vrsti poznatih – o rijaliti zvezdama koje su slavu stekle tako što su pred javnost iznele sve detalje iz privatnog života. – Junaci rijaliti programa promovišu nerad, brzu i laku zaradu, pokazuju kako se bez truda i znanja stiče profit. Oni šalju jasnu poruku da je dovoljno samo da se neko razgoliti, i u prenesenom i u bukvalnom značenju, i tako zaradi novac – pojašnjava Aleksandra Đurić, autorka knjige „Medijasfera u zagrljaju Velikog brata”.
Starlete i ostale zvezde bez radnih biografija najčešće ne dolaze iz materijalno ugroženih slojeva društva, pa želja za boljim životom nije glavni pokretač. Reč je, kako kaže naša sagovornica, o narcisoidnim osobama koje teže slavi i bogatstvu kako bi se osećali vrednijima u odnosu na druge. Ono što je karakteristično za rijaliti junake je da interesovanje medija za njih traje samo do trenutka dok potpuno ne ogole svoje živote. – I tada shvatamo da su rijaliti zvezde zapravo žrtve.
Oni se menjaju kao na pokretnoj traci, pa veliki broj njih, naviknut na pažnju i nemoćan da prihvati činjenicu da su pali u medijski zaborav, postaje depresivan, odaju se alkoholizmu, prostituciji… – upozorava Aleksandra Đurić. Naša sagovornica dodaje da je tabloidizacija medija dovela do tabloidizacije društva i novog sistema vrednosti na čijem su vrhu težnja za slavom i novcem.
Toj vrsti slave nisu odoleli ni lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak koji je učestvovao u „Velikom bratu” ni ondašnji gradonačelnik Zaječara Boško Ničić koji je, između ostalog, upamćen i po boravku na „Farmi”. Nedavno je poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Zoran Babić otkrio novinarima kako sanja da hirurškim putem ukloni podbradak, da redovno odlazi na mezoterapiju i da bi ćerkama dozvolio da ugrade silikone. Javnost je nastup ovog visoko pozicioniranog političara uporedila sa izjavama starleta i s pravom se zapitala da li je prihvatljivo da se jedan narodni poslanik upušta u ovakve „medijske avanture”.
– Nažalost, ni političari nisu imuni na tabloidizaciju. Zato moram da se zapitam šta će biti s našim društvom ako mladima uzor postanu robovi rijaliti emisija. Prognoze nisu sjajne jer oni ne mogu da budu nosioci društva s obzirom na to da nisu produktivne osobe – upozorava profesorka Đurić.
Emitovanje raznih „parova”, „farmi” i „velike braće”, objavljivanje ispraznih trač rubrike i interesovanje za život starleta jednom delu javnosti skreće pažnju s gorućih životnih pitanja, s briga o ekonomskim neprilikama, smanjenju plata, nezaposlenosti. Zato nije preterano reći da su rijaliti emisije, naročito ako imamo u vidu činjenicu da su najpopularnije u zemljama u tranziciji, štit od izbijanja socijalnih nemira.
– One blokiraju kritičko mišljenje. U želji da pobegnu od nevesele stvarnosti, ljudi uključuju televiziju a zapravo sebi na taj način daju anesteziju. Gledajući kako mladi na tacni nude svoju privatnost čak pomisle i kako ima onih kojima je gore čim su spremni dotle da idu – ocenjuje „Politikina” sagovornica.
Spasavanje mladih od „šljaštećih iluzija” Aleksandra Đurić vidi u medijskom obrazovanju i u ukidanju rijaliti emisija koje zloupotrebljavaju slobode izražavanja. „Sloboda bez poštovanja etičkih normi je kvazi sloboda. A u takvoj medijskoj atmosferi naše društvo neće biti ništa drugačije od trenutnih rijaliti zvezda”, kaže Aleksandra Đurić.