ENSimbol te podeljenosti jeste Kosovska Mitrovica u kojoj jedan most dugačak oko 30 predstavlja razmeđu paralelnih svetova. U jednom od njih, onom severnom, vladaju pravila države Srbije, a prekoputa, na jugu, kosovski Albanci diktiraju svoja pravila.
Na samom ulazu u severni deo Mitrovice nalazi se Bošnjačka mahala, u kojoj žive preostali malobrojni Albanci. Baš u tom delu grada nalaze se prostorije Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.
Mitrovčani pričaju da je baš tu, u komšiluku, na prethodnim izborima bio smešten i izborni štab partije Hašima Tačija.
Što više zalazite u severnu Mitrovicu uočljiviji su simboli srpske državnosti – sa svake bandere vijore srpske zastave, natpisi su na ćirilici, čita se srpska dnevna štampa, plaća se u dinarima, uz fiskalni račun sa grbom Srbije. Tu je i dokaz naklonosti Rusiji – bilbord s likom predsednika Vladimira Putina.
Glavna ulica u severnoj Mitrovici zove se Kralja Petra Prvog (Karađorđevića). Tom ulicom prepunom kafića, odjekuje srpski jezik. Puno je mladog sveta, pošto je severna Mitrovica i univerzitetski centar sa oko 10.000 studenata. Univerzitet i škole u Mitrovici deo su srpskog obrazovnog sistema.
Na ulicama u Mitrovici gotovo da ima više automobila bez registarskih tablica, nego sa tablicama. Srbi u Mitrovici ne priznaju kosovske registarske tablice, a Albanci koji tuda prolaze očigledno ne žele da budu upadljivi i skidaju ih. Tako se dešavaju situacije za prepričavanje – sudarili se Srbin i Albanac u kolima bez tablica, a policajac ih je posavetovao da to sami reše.
Od Mitrovice do Prištine ima svega 40 kilometara, a na tom putu ispraćaju vas i dočekuju albanski jezik, natpisi i simboli Kosova i kosovskih institucija. Vijore albanske zastave, plaća se evrima, a na fiskalnom računu grb Kosova.
Glavna ulica u Prištini zove se Majke Tereze, u prepunim kafićima čita se štampa na albanskom, priča se mobilnim telefonima, ali srpski operateri nisu dostupni, signala za njih nema ni u romingu. Naklonost Rusiji ovde je zamenjena simpatijama prema SAD – ulice i bulevari nose ime Bila Klintona, Džordža Buša i Medlin Olbrajt. Bil Klinton ima i svoj spomenik, a blizu njega je i butik „Hilari“.
Spona između paralelnih svetova na Kosovu ipak postoji – keks „Plazma“, koji iz Srbije stiže do severne Kosovske Mitrovice, ali i do prištinskih prodavnica.
Kosovsku realnost možda najbolje opisuje poređenje jednog španskog pripadnika misije Euleks: „Srbi i Albanci na Kosovu su kao muž i žena koji su se razveli, ali, ipak, moraju da žive zajedno“.
Ovaj istraživački tekst je proizveden u okviru projekta Kosovo Serbia: LIVE koji finansira Evropska unija u okviru Podrške civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013 i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
