Krijumčari belim robljem su zaradili oko 20 miliona evra

[box align=’box-center’ id=’8657′]

Veliki talas emigracije kosovskih Albanaca prema Evropskoj Uniji (EU), na kraju prošle i početku ove godine, veruje se da je organizovalo oko 200 trgovaca ljudima, koji su bili stacionirani uglavnom u subotičkom Paliću .

Izvori iz bezbednosnih institucija, koji su duže vreme obezbeđivali informacije u vezi egzodusa kosovskih Albanaca prema EU, kažu da je u redovima krijumčara bilo državljana Kosova, Srbije, ali i Makedonije, koji su u razdoblju od nekoliko meseci uspeli da ilegalno prebace u razne zemlje Evropske Unije oko 80 hiljada kosovskih Albanaca.

Prema ovim izvorima, procenjuje se da su krijumčari belim robljem zaradili oko 20 miliona evra za kratko vreme, odnosno 7 meseci, od septembra 2014. do kraja marta 2015. godine, kada su se hiljade kosovskih Albanaca uputile u pravcu Evropske Unije, prelazivši ilegalno srpsko – mađarsku granicu.

Velike zarade i korupcija organa vlasti

„Jedan momak iz regiona Dukađinija – Kosovo, krenuo je sam u EU. Kada je stigao u Suboticu i video koliko para može da se zaradi od ovog biznisa odlučio je da ostane na Paliću. Za nekoliko meseci, rekao nam je, da je zaradio više od 200 hiljada evra i vratio se na Kosovo“, kaže jedan od krijumčara, koji je prihvatio da priča pod uslovima anonimnosti, dodajući da postoje i mnogi drugi koju su zaradili velike novce tokom ovog perioda.

„Bio je strašan biznis. Velike pare su zarađene tokom velikog talasa emigracije kosovskih Albanaca“, kaže on, dok se podseća tog vremena, kada su, kako kaže „zgrnuli pare“.<!—->

Prema njegovim rečima, tokom razdoblja kada su se sa Kosova prema Srbiji uputili autobusi puni građana koji su hteli da emigriraju u EU, bavljenje trafikingom donosilo je velike zarade, a rizici nisu bili veliki, jer, kako kaže, tokom dužeg vremenskog perioda, oni nisu bili sprečavani ni od policijskih organa u Subotici.

„Realno policija nas nije sprečavala, dok su inspektori u Subotici dobijali po 8000 evra na dve nedelje, ili 15 000 evra mesečno, da bi dozvolili funskionisanje poznatih vila na Paliću, gde su se smeštali kosovski Albanci“, kaže ovaj izvor.

Najpoznatije vile gde su su se emigranti smeštali na Paliću, bile su: „Vila Lira“, „Vila Verona“, „Vila Nikolas“… Nakon smeštaja u ovim vilama, koje su držali krijumčari, emigranti su tokom jutarnjih sati polazili peške organizovani da bi prešli granicu.

Za pešačenje od malo manje od sat vremena ka granici, kosovski emigranti su plaćali krijumčarima po 250 evra po osobi. 

Oko 80 hiljada kosovskih Albanaca je zatražilo azil samo za 7 meseci

Iako domaće institucije još nisu objavile tačnu cifru koliko je građana Kosova emigriralo ilegalno u EU tokom prošle i prve četvrtine ove godine, bazirajući se na statistike EUROSTAT-a, samo u prva tri meseca ove godine 48 900 kosovskih Albanaca su zatražili azil po prvi put u mnogim zemljama Evropske Unije, od kojih je samo u Nemačkoj 21 000 ljudi zatražila azil.

Kosovari su tokom ovog razdoblja sačinjavali najveći broj tražioca azila u EU, ostavivši iza sebe i emigrante iz Sirije, koji su u prvoj četvrtini ove godine imali 29 100 zahteva za azil.<!—->

Takođe, prema EUROSTAT-u, kosovski Albanci su bili državljani sa najvećim zahtevima za azil u Francuskoj i Luksemburgu tokom perioda januar – mart 2015. godine.

Tokom 2014. godine, broj kosovskih Albanaca koji su zatražili azil u EU dostigao je 38 000, dok je samo tokom vremenskog razdoblja septembar – decembar 2014. azil zatražilo 30 000 osoba sa Kosova.<!—->

Statistike EUROSTAT-a pokazju alarmantne podatke u vezi kosovskih azilanata. Oko 30 % kosovskih azilanata bili su starosti od 0 do13 godine, 44.5 % bili su od 18 do 34 godine, i 19.1 % su bili od 35 do 64 godine.

Samo u Nemačkoj 23 000 zahteva za azil

Zvaničnici za informacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova objašnjavaju da je tokom perioda januar – jun 2015. godine, samo u Nemačkoj razmatrano 23 000 zahteva za azil od strane kosovskih Albanaca.

Behar Haziraj, iz ovog ministarstva kaže da je od ovih zahteva, u 6 slučajeva kosovskim Alabancima priznat status izbeglog lica, a na 54 drugih slučajeva je konstatovana dodatna odbrana, odnosno zabrana deportacije. „Ovde se uglavnom radi o osobama koje boluju od bolesti opasne po život i ne mogu se adekvatno tretirati na Kosovu“, potvrđuju zvaničnici MUP-a.<!—->

Mnogo zahteva za azil od strane kosovskih Albanaca u EU bilo je i 2013 godine, kada je ukupan broj dostigao više od 20 000 lica.  

Policijske akcije protiv krijumčara belim robljem

Portparol Kosovske policije, Baki Keljani, rekao je da je policija realizovala konretne planove protiv trgovine emigratnima, gde je, kako kaže on, postigla pozitivne rezultate u identifikaciji, hapšenju i sprečavanju takvih slučajeva.

Prema njegovom mišljenju, tokom 2014. godine i do 20. jula ove godine otvoreno je oko 100 slučajeva, gde je, prema njegovim informacijama, na svakom sučaju, bio barem jedan uhapšen za trgovinu emigrantima.

„Bilo je i slučajeva kada je privedeno troje četvoro ljudi tokom jedne akcije, pod sumnjom krijumčarenja sa emigrantima“, kaže Keljani.

Na drugoj strani, zvaničnici srpske policije su rekli da je tokom perioda od 1. septembar 2014. do 28. februara ove godine, podneto 489 krivičnih prijava za ilegalni prelazak granice i trgovinu ljudima.

Prema podacima Granične policije Srbije, 9 osoba protiv kojih su podnete krivične prijave imale su prebivalište na Kosovu.

Tomom istog vremenskog perioda, septembar 2014. – februar 2015. godine, sektor za unutrašnju kontrolu policije u Srbiji podneo je pet krivičnih prijava protiv pet zvaničnika policije za krivično delo „uzimanje mita od građana“, koji su hteli ilegalno da pređu granicu.

Mnogo optuženih, malo osuđenih 

Besnik Ramosaj, direktor  odeljenja statistike u Sudskom savetu Kosova, kaže da je tokom 2014. godine, 226 lica optuženo za krivičnoi delo „krijumčarenje emigrantima“.<!—->

Prema njegovim rečima, od tih slučajeva, 40 osoba su osuđene zatvorom u Osnovnim sudovima Kosova, 4 osobe su kažnjene novčanom kaznom, 3 osobe su dobile uslovnu kaznu, itd.

Tokom prošle godine kosovski sudovi su za trgovinu emigrantima uspeli da reše 25 slučajeva, dok je 93 slučaja još nerešeno.

Tokom prvih šest meseci ove godine, prema Ramosaju, 217 osoba je optuženo za krijumčarenje emigrantima.

Od toga, 8 oosoba je osuđeno na zatvor, pet osoba je osuđeno na novčanu kaznu.

Tomom prve polovine ove godine, osnovni sudovi su rešili samo 18 slučajeva za trgoovinu emigrantima, od toga je protiv 21 lica završena procedura. U 104 slučajeva predmeti još nisu rešeni.

Ovaj istraživački tekst je proizveden u okviru projekta Kosovo Serbia: LIVE koji finansira Evropska unija u okviru Podrške civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013 i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.

Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.