ENBeograd-Da na medijskoj sceni u Srbiji i bukvalno vlada haos potvrđuje i podatak da niko sa sigurnošću ne može reći koliko novina ima na našem tržištu. Još teže ko su njihovi vlasnici. U Ministarstvu za kulturu i medije kažu da Zakonom o javnom informisanju nije predviđen registar medija, pa tako ni obaveza izdavača da ih prijavljuju i daju podatke o vlasničkoj strukturi.
-Violeta Ćorić, savetnik u medijskom sektoru kaže da je Ministarstvo za kulturu i medije prepoznalo taj problem i zmenama i dopunama zakona htelo da uvede registar, ali da je na kraju, zbog suprotnih stavova, kao srednje rešenje, predložena dobrovoljna evidencija, kojom se ne postiže mnogo, jer je po principu dobrovoljnosti.
-Ni mi u Ministarstvu nismo imali drugi način, nego smo pokušali iz opština da dobijemo podatke, a išli smo i na kioske, kako bismo utvrdili tačan broj medija. U decembru 2003. godine bilo je oko 300 domaći i stranih štampanih glasila. Od tada su, međutim, mnogi ugašeni, ali i pokrenuti. A ta osnovna informacija potrebna je, između ostalog, i za praćenje koncentracije vlasništva-kaže Violeta Ćorić, ističući da u drugim zemljama postoji obaveza upisa u registar i davanja podataka o vlasničkoj strukturi.
-Registar je neophodan i treba da bude javan, kako bi se lako saznalo ko je vlasnik nekog medija, smatra predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nebojša Bugarinović. Na osnovu toga bi, ističe on, čitaoci mogli da sude i o pouzdanosti informacija. Predsednik NUNS-a smatra prihvatljivijim da se taj posao izmakne iz ruku države, pa tako i Ministarstva za kulturu i medije. -Još ne znamo na koji bi se način to uredilo, ali neophodno je da se to pitanje raščisti. Jer, jedino mi ne znamo tačan broj medija, već operišemo brojkama koje se kreću od 1.500-1.700-kaže Bugarinović i ocenjuje da bi javni registar medija bio u skladu i sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama.
U vreme donošenja Zakona o javnom informisanju, u kojem nema odredbe o registru javnih glasila, nije, smatra predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović, bilo svesti o opasnosti koncentracije kapitala u medijima. Upravo zbog toga što se nalazimo u tranziciji i što nam predstoji ozbiljna privatizacija neophodna je, kaže Brajović, transparetnost i zdrava konkurencija.
-Neophodno je da se glasila evidentiraju, a politizacija registra bespredmetna je u uslovima kada nema podataka o vlasništvu i uticaju monopola. Ukoliko nema evidencije ne može se govoriti ni o tome koliko ko akcija ima u medijima-kaže predsednik UNS-a.
-Inače, UNS i Sindikat novinara Srbije predložili su izmene Zakon o javnominformisanju i uvođenje evidencije štampanih medija, kao i obevezu osnivača dajavnost obaveštavaju o vlasničkoj strukturi, tiražu i poslovnim rezultatima.
S. Remić-D. Čabarkapa
