ENPredreferendumska vruća atmosfera u kojoj vladajuće partije i
opozicija, kao i stručna i novinarska javnost, zagovornici i protivnici
novog zakona o RTS, pucaju iz svih oruzja, uveliko je prevazišla čak
i predizbornu pažnju javnosti i medija.
Novi zakon o RTS, pored ostalog, propisuje da 19 od 26 članova Saveta
javne radiotelevizije bira parlament. Savet, koji bi bio izabran
odlukom parlamentarne većine vladajuće koalicije, predlagača
zakona, nadležan je za izbor generalnog direktora, koji postavlja
direktore radija i televizije, a oni glavne urednike.
Prema mišljenju opozicije, stručne i novinarske javnosti, sa
primenom novog zakona javni rtv servis bio bi podržavljen i stavljen
u funkciju jedne vladajuće partije, odnosno vladajuće koalicije, a
novinari bi izgubili epitet nezavisnosti.
Među glavne argumente za primenu novog zakona, koje iznosi vlada,
spada i taj da će generalni direktor sa novim zakonskim
ovlašćenjima doprineti finansijskoj i programskoj stabilizaciji
kuće.
Pored toga, zagovornici zakona su se okomili na činjenicu da je
predsednik Saveta u ovom sazivu Janez Kocjančič, aktivni političar
u vreme bivšeg režima i bivši predsednik jedne političke partije,
iako su ga u Savet predložile sportske organizacije, kao predsednika
nacionalnog olimpijskog komiteta.
Stručnjaci Saveta Evrope za medije negativno su ocenili novi zakon o
Radioteleviziji Slovenije i tražili usklađivanje zakona sa
standardima SE.
„Prema preporuci stručnjaka, potrebno je obezbediti usklađenost
zakona sa standardima Saveta Evrope, ponovo ga proučiti i izmeniti, a
posebnu pažnju posvetiti naročito imenovanju za programski i
nadzorni savet, kao i finansiranju RTV Slovenija“, navodi se u rezimeu
analize Saveta Evrope, koju su izradili stručnjaci za medije Sigme
Gramstad iz Norveške i Eve Salomon iz Velike Britanije.
Analiza je u Sloveniji naišla na oštru kritiku vladajuće garniture
i neposrednih tvoraca zakona.
Branko Grims, jedan od tvoraca i najvećih zagovornika zakona o RTV
Slovenija, nazvao je analizu saveta Evrope „potpuno bezvrednom
stvari“, jer je „nenaučna sa političkog i pravnog stanovišta“.
Miro Petek, poslanik vladajuće Slovenske demokratske stranke (SDS) i
bivši novinar, zamerio je protivnicima zakona da su nekada po
mišljenje išli u Beograd, a danas odlaze u Brisel i Strazbur,
aludirajući na činjenicu da je opozicija zatražila ekspertizu
zakona od Saveta Evrope.
Protiv novog zakona izjasnio se i bivši predsednik države Milan
Kučan, koji je izjavio da će na nedeljnom referendumu glasati protiv
zakona koji „dozovljava potpuno političko podređivanje jedinog
javnog medija“ u zemlji.
Protiv zakona se izjasnio i sadašnji predsednik Slovenije Janez
Drnovšek.
U ovako usijanu atmosferu se aktivno uključila i katolička crkva,
čija je ocena da „nacionalna televizija i radio često o Crkvi
izveštavaju neprofesionalno, ili čak izrazito pristrasno“.
Kao ilustracija te tvrdnje se navodi „često prikazivanje pokojnog
pape Jovana Pavla Drugog i sadašnjeg Benedikta Šesnaestog kao
dvojice zadrtih konzervativaca, koji se ne osvrću na potrebe ljudi“.
Crkva je otvoreno pozvala vernike da glasaju za novi zakon, a stručna
javnost poručuje da „nas opet o demokratiji i pluralizmu podučava
organizacija koja nije ni demokratična ni pluralna“.
Crkvi se ne poriče pravo da kao nevladina institucija izriče i
političke ocene, ali onda mora dozvoliti da se o njoj prosuđuje na
politički način, jer, kako kažu, „ona nikada u svojoj istoriji nije
bila ni demokratična ni pluralna. I još više. Demokratija i
pluralnost je ugrožavaju i načinju više i od ateističko
komunističkog totalitarizma“.
Poslednja istraživanja javnog mnenja u Sloveniji su pokazala da je
poverenje vladi i parlamentu u opadanju. Da li dovoljno da se sačuva
autonomija javne RTV i ustavno pravo javnosti na nezavisnu
informaciju, pokazaće nedeljni referendum.
Aleksandar Mlač
dopisnik Bete iz ljubljane
