ENU toj analizi ocenjeno je da je medijska politika u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine oscilirala između dva mita – za vreme prve demokratske vlade smatralo se da će tranzicija, uključujući medijsku, biti brža nego u ostalim zemljama, dok za vreme sadašnje vlade preovlađuje stav da je taj proces uglavnom već završen.
Kako je navedeno, vlada pokušava da predstavi odsustvo medijske politike kao rezultat principa slobodnog tržišta. U stvarnosti, Srbija ima jednu od najnesređenijih medijskih industrija u Evropi. Iako je pozdravljeno usvajanje zakona o radiodifuziji, javnom informisanju, telekomunikacijama i zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u izveštaju je ukazano i na propuste u njihovoj primeni.
– Vlada odbija da radikalno transformiše medijski prostor primenom regulative, a medijska carstva, nastala za vreme prethodne autoritarne vlasti, osigurala su položaj na tržištu – jedan je od zaključaka izveštaja, objavljenog u Briselu.
U izveštaju je ukazano i da je televizija ostala najvažniji medij u Srbiji, koji samim tim ima i najveći društveni uticaj. Tržište štampe ocenjeno je kao jedno od najnerazvijenijih u Evropi, u proseku sa manje od sto primeraka novina prodatih na hiljadu stanovnika. Ocenjeno je i da vlada nastavlja da blokira transformaciju Radio-televizije Srbije u javni servis, često je nazivajući nacionalnom televizijom, koja je samo drugo ime za državnu. Finansijska stabilnost RTS u tom pogledu je od presudne važnosti, ukazano je u izveštaju, uz napomenu da pretplata, međutim, nije počela da se naplaćuje ni tri godine posle usvajanja zakona.
Kao jedan od velikih problema, u izveštaju je navedena i privatizacija lokalnih medija, čiji su osnivači skupštine opština i gradova. Vlastima u Srbiji preporučeno je, između ostalog, da preispitaju i u potpunosti usklade medijske zakone sa regulativom Evropske unije, posebno s obzirom na početak pregovora SCG o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Sugerisano je i osnivanje posebne službe pri agenciji za privatizaciju koja bi pomogla lokalnim medijima da obave vlasničku transformaciju. U izveštaju je obuhvaćena samo Srbija, uz napomenu da je medijska scena u državnoj zajednici razvijana različito u dve republike-članice, koje zato i odlikuju različiti medijski sistemi.
Beta
