Rutina ili naručena brzina

Najznačajniji šumadijski mediji – Radio-televizija Kragujevac (RTK) i nedeljnik Svetlost – prema informaciji iz Republičke agencije za privatizaciju ušli su u postupak ubrzane privatizacije.
I dok je u Svetlosti situacija povodom informacije o ubrzanoj privatizaciji tog lista, barem za javnost, relativno mirna, u RTK i oko te medijske kuće strasti se i te kako uzburkavaju. Otuda i ne iznenađuju preterano zvanične najave da će se, ako bude potrebe, RTK i ovoga puta braniti od, kako se navodi, uzurpatora, isto onako kako je ta medijska kuća odbranjena početkom 1997. godine – velikim građanskim protestima, pa se tako nagoveštavaju, ako bude potrebe, naravno, i političke akcije u Skupštini Srbije.
U Radio- televiziji Kragujevac i ovdašnjoj gradskoj Skupštini, koja je osnivač i glavni finansijer RTK, smatraju, naime, da se ubrzani postupak privatizacije RTK sprovodi na štetu te medijske kuće, zaposlenih u njoj, ali i građana Kragujevca. U Agenciji za privatizaciju, s druge strane, tvrde da je privatizacija RTK u početnoj fazi, te da nema reči o obezvređivanju kapitala te medijske kuće, jer tek treba da se definišu njegova vrednost i početna cena RTK.
– Ubrzani postupak privatizacije označava ubrzanu aukcijsku prodaju firmi. Takav postupak uvela je prethodna Vlada Srbije, prilikom promocije prodaje 1.000 preduzeća, i on je ubrzan samo po tome što se ne vrši nova promena kapitala firme, što znači da se ne bira ni privatizacioni savetnik. Vrednost kapitala firme u postupku ubrzane privatizacije utvrđuje se na osnovu dokumentacije te firme – pojašnjava za Danas Dragan Bosiljkić, zadužen za privatizaciju medija. Dodaje da RTK i Svetlost nisu ni prvi, ni jedini mediji i firme u Srbiji koji se privatizuju po ubrzanom postupku. RTK i Svetlost bi, prema njegovoj proceni, trebalo da budu privatizovani u roku od šest meseci do, eventualno, godinu dana, ukoliko postoje problemi u vezi sa dokumentacijom.
Direktor Radio-televizije Kragujevac Boris Jovanović, za Danas ocenjuje da se u slučaju RTK „ne radi o privatizaciji već o otimačini te medijske kuće“. On pri tom optužuje pojedine ljude iz Agencije za privatizaciju da postupkom ubrzane privatizacije RTK ne rade u interesu tog medija i zaposlenih u njemu, nego da su na strani interesa kupca.
– Rukovodstvu RTK je dat rok od dve nedelje da Agenciji dostavi program privatizacije, koji je nemoguće uraditi u tako kratkom vremenskom periodu. RTK, s druge strane, nisu dostavljena sva potrebna dokumenta kako bi program privatizacije bio uspešno završen – tvrdi Jovanović, naglašavajući da iza ubrzane privatizacije RTK stoje „čist novac i otimačina“, pošto samo zgrada RTK vredi oko milion evra, a da se neko, izgleda, nameračio da taj ekskluzivni prostor u centru Kragujevca kupi za 300.000 do 400.000 evra.
Zamenik gradonačelnika Kragujevca Saša Milenić za Danas kaže da grad neće pasivno posmatrati kako se aktivnosti pokenute iz Agencije za privatizaciju odvijaju na štetu Kragujevčana i Radio-televizije Kragujevac. – Kragujevčani su već jednom (početkom 1997 – prim Z. R.) RTK odbranili od uzurpatora, a uspeće to i ovoga puta. Tim pre što je gotovo javna tajna da iza postupka ubrzane privatizacije RTK stoje oni krugovi koji imaju i poslovni i lični interes da se kupovinom te medijske kuće spasu problema koje imaju i sa zakonom – ističe Milenić.
Mada on ne navodi o kojim problemima sa zakonom je u konkretnom slučaju reč, poznato je da su RTK i pojedini bivši rukovodioci te medijske kuće predmet istražnih postupaka i sudskih sporova vezanih za imovinu i, navodne ili stvarne, poslovne mahinacije u RTK u minulom periodu.
Za razliku od RTK, u nedeljniku Svetlost i oko njega, situacija povodom pokrenutog postupka ubrzane privatizacije tog lista je, ponovimo – mirna. Ni u Svetlosti, doduše, ne znaju zašto se ta novina privatizuje po ubrzanom postupku, niti razumeju šta taj postupak u stvari znači, pošto ih o tome niko iz Agencije za privatizaciju nije obavestio.
– Nama je iz Agencije samo napisano da idemo u ubrzanu privatizaciju, a šta to zapravo znači nije nam pojašnjeno. Iz Agencije za privatizaciju niko nas, naime, nije zvao da nam to pojasni, niti smo se mi nešto pretrgli da saznamo o čemu se tu radi. Mi smo očekivali da će Dragan Bosiljkić, u Agenciji zadužen za privatizaciju medija, da nas pozove, ali on to nije učinio – kaže za naš list predsednik Upravnog odbora Svetlosti Ankica Vesić.
Ni v.d. direktoru Svetlosti Milošu Pantiću, koji je i novinar tog lista, nije, veli, ni kao rukovodiocu, a ni kao novinaru koji već dugo piše o privatizaciji preduzeća, jasno šta znači ubrzani postupak privatizacije, niti su mu poznati takvi slučajevi privatizacije domaćih firmi. – Ni ovde kod nas, u Svetlosti, koliko vidim, ništa se ne odvija ubrzano – kaže Pantić.
I dok i u Radio-televiziji Kragujevac i u Svetlosti tvrde da im nije jasno ni šta znači ubrzana privatizacija, ni zašto su baš ta dva najznačajnija kragujevačka medija predmet tog ubrzanog postupka (privatizacije), ovdašnjoj javnosti ostaje da pretpostavlja da je, izgleda, nekim političko-poslovnim krugovima stalo da pošto-poto i što pre te dve medijske kuće stavi pod svoju kontrolu. U gradskoj upravi, međutim, poručuju da to neće biti baš tako, a kako će biti, čuće se.

Najava političke akcije

Govoreći o spremnosti gradske uprave da zaštiti interese RTK i zaposlenih u njemu, kao i Kragujevčane u predstojećem postupku privatizacije te medijske kuće, Saša Milenić podseća da je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović ujedno i predsednik jedne poslaničke grupe u Skupštini Srbije. – To je potencijal koji nije za potcenjivanje – poručuje Milenić.
On kaže da lokalna samouprava u Kragujevcu zagovara stav o mogućnosti postojanja i regionalnih javnih servisa, lociranih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
– Ako postoji javni servis (RTS – prim. Z. R.) na nacionalnom nivou, onda bi isti takvi servisi trebalo da postoje i u četiri grada u Srbiji, s time što bi imali status regionalnih javnih servisa – smatra Milenić.

Tagovi

Povezani tekstovi