ENDok u Asocijaciji profesionalnih emitera Srbije (APRES) smatraju da su „televizijske cene“ realne, ali da su radijske previsoke, dotle u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija (ANEM), izražavaju zabrinutost za sudbinu komercijalnih radija i televizija, usled previsokih naknada. Uz ogradu da se članovi Saveta Republičke radiodifuzne agencije (SRRA) neće oglašavati tokom trajanja konkursa kako ne bi time narušavali proceduru, Aleksandar Vasić, zamenik predsednika tog regulatornog tela, izjavio je za Danas da primedbe na cenovnik nisu zasnovane na punoj istini.
Podsetimo, ANEM je saopštio da „konkurs za izdavanje dozvola nije adekvatno pripremljen, iako je vremena bilo više nego dovoljno“, a da poseban problem predstavljaju predviđene visine nadoknada, na koje je Vlada Srbije dala saglasnost, a koje su daleko više nego u zemljama u regionu. Prema podacima do kojih je ANEM došao, „odgovarajuće nadoknade za komercijalne televizije sa nacionalnom pokrivenošću u BIH, Makedoniji, Albaniji ili u Hrvatskoj su i po deset i više puta niže“.
– Predstavnici svih udruženja emitera bili su na sastancima u RRA prilikom određivanja cenovnika i mogli su da iznesu sve primedbe. To što sada ANEM kaže o cenama televizijskih dozvola u regionu je samo delimično tačno, pošto je reč o dva različita modela plaćanja. Na primer, prema hrvatskom modelu, cena dozvole za emitovanje programa jeste značajno niža nego u Srbiji, ali tamo emiteri plaćaju još i neku vrstu PDV, odnosno 0,5 odsto od svog bruto prihoda državi na ime koncesije. Po tamošnjim zakonima, frekvencija se tretira kao državna koncesija. Slično je i u Makedoniji – objašnjava Vasić.
On ističe da Zakon o radio-difuziji u Srbiji predviđa da cena dozvole za emitovanje pokriva tehničke troškove i troškove regulatornog tela odnosno RRA, a da sve što „pretekne“ preko toga ide u bužet Srbije. „Član 34 precizno navodi da se ta sredstva koriste za kulturu, školstvo i zdravstvo“, dodaje naš sagovornik. On podseća i da po zakonu RTS ne plaća dozvole za frekvencije pošto je reč o javnom servisu koji se finansira pretplatom građana, ali i da je reklamni prostor na njemu limitiran.
Nenad Cekić, predsednik Saveta RRA, dan nakon odluke o konkursu, najavio je mogućnost da radioemiteri plate manje nego što je sada predviđeno i što je Vlada Srbije usvojila prošle nedelje. Prema njegovim rečima, biće pokrenuta inicijativa da se promeni deo Zakona o radiodifuziji, koji kaže da radio-stanice plaćaju petinu cene dozvole (za emitovanje i tehničke, za predajnik) od cene koju plaćaju TV stanice. Kako je Cekić naveo, reč je o previsokoj ceni, pošto u „obrtu sredstava od reklama, radio-stanice učestvuju samo sa četiri odsto“. Inače, tekst oglasa za dodelu predviđenih RTV frekvencija, objavljen je prekjuče u dnevnim novinama. Kandidati, osim određenih tehničkih, organizacionih i programskih uslova, koje treba da ispune, prilikom prijave uplaćuju i depozit. Za emitovanje TV programa na nacionalnom nivou on iznosi 15 miliona dinara, a za radio 1,5 miliona. Godišnja naknada za emitovanje programa na nacionalnom nivou iznosi 60.733.808 dinara za TV, i 12.140.761 dinara za radioprogram.
Prema rečima glavnog i odgovornog urednika časopisa Satelit TV Dragutina Markovića, TV stanice koje ne dobiju dozvolu za emitovanje ili pak procene da im je skupa imaće mogućnost da signal sa svojim programom, umesto u etar, puste na satelit, čime će korisnici u kablovskoj mreži i svi domovi sa satelitskim antenama postati potencijalni gledaoci tih televizija. Na taj način dotadašnji zemaljski kanal praktično postaje satelitsko-kablovski.
– Svaki vlasnik kablovskog sistema moraće da ima ugovor sa vlasnikom programa ili TV stanicom koju reemituje, bez obzira da li su ti programi besplatni ili se preuzimaju uz nadoknadu. Agencija za radiodifuziju bi zatim morala da zatraži od svih kablovskih operatera spisak TV stanica koje nude u svom sistemu, ali i kopije ugovora sa tim kućama – napominje Marković.
Marković kaže da na pomenutu opciju emitovanja programa tzv. malih TV računaju i najveći kablovski operateri u Srbiji.
– Serbian broadbend i Telekom uskoro pokreću svoje digitalne pakete preko satelita što im, između ostalog, omogućava da TV stanicama ponude svoj već zakupljeni transponder na satelitu, odnosno priliku da uđu u taj paket čiji je kapacitet emitovanje između osam i deset kanala. Na taj način je moguće da program jedne male TV gleda svaki korisnik satelitske antene ili kablovske televizije. Hipotetički je moguće da TV Galaksija, na primer, dobije stotine hiljada gledalaca – zaključuje za Danas Marković.
J.Lukač – I.Kljajić
