Televizija „Pink“, sva tri programa RTS, TV BK i B92 drže oko 80 procenata vrednosti TV reklamnog tržišta, koje je prošle godine procenjeno na 60 miliona evra!
Najveći medijski „zalogaj“, međutim, ima TV „Pink“, koja je, prema gruboj proceni, zagrizla čak 40 odsto, ili, oko 24 miliona evra od ukupnog TV marketinškog kolača!
Na drugom mestu je RTS, čija sva tri programa, učestvuju u televizijskom tržištu sa 13 do 15 procenata, ili, od 7,8 do devet miliona evra, dok prema proceni Darka Broćića, direktora agencije AGB Nilsen Medija Risrč, treće i četvrto mesto, sa 10-11 procenata, odnosno, marketinškom zaradom od oko 6,5 miliona evra, dele TV B92 i BK telekom.
Sve ostale televizije, a u Srbiji ih ima oko 200, dele „mrvice“, odnosno preostalih dvadesetak procenata, ili oko 13 miliona evra.
Komercijalne stanice za EPP mogu izdvojiti 20 odsto programa, odnosno dvanaest minuta po satu, dok je za oglašavanje na javnom servisu predviđena polovina te minutaže. – Cene reklama skočile su oko 20 odsto, ali je i njihov broj opao za četvrtinu, skoro trećinu – objašnjava Broćić – Televizije su „skresale“ oglašavanje na kompenzaciju, a povukli su se uglavnom sitni oglašivači. Zamenik direktora Marketinga RTV B92 Jelena Milošević potvrđuje da su televizije novu godinu počele većim cenama oglasa.
– Povećali smo cene za 30 odsto. Prosečna cena sekunde je 3500-4000 dinara, dok je jedan rejting poen u proseku 60 evra – kaže zamenik direktora marketinga RTV B92, potvrdivši da je procena AGB o učešću te kuće u TV tržištu „prilično tačna“.
U RTV BK Telekomu kažu da cene svojih oglasnih usluga još nisu povećali. Dali su ponudu za sponzorisanje Svetskog prvenstva u fudbalu: zlatni sponzor za reklamiranje, uoči i tokom SP, trebalo bi da plati 900.000 evra, dok bi obični sponzor za reklamu trebalo da izdvoji 280.000.
I naTV „Pink“, koji je od januara istakao novi cenovnik, u sportskom delu programa reklame su najpaprenije. „Seča fudbalske utakmice A reprezentacije košta 30.000 dinara po sekundi, dok za reklamu, po principu „slika u slici“, treba izdvojiti 25.000 dinara.
Učešće štampe u ukupnom medijskom tržištu poslednjih godina najbrže raste, i u 2005. je izosilo 20 procenata, ili 18 miliona evra. Ipak smo i dalje jako daleko od zapadnoevropskih zemalja, gde je tržište štampe jače od televizijskog, osim u Italiji, izrazito televizijskoj zemlji, u kojoj je odnos štampanog i TV tržišta pola-pola.
Marija Stanojević, koordinator u medijskim istraživanjima u „Stratedžik Marketingu“ kaže da praćenje tržišta 14 dnevnih novina i oko 130 nedeljnih i revijalnih izdanja pokazuje da se broj reklama u štampi povećava, i da je dolazak novih izdavačkih kuća dobar znak, zato što će se, smatra ona, tržište uvećati, a konkurencija pojačati.
– Najveću zaradu ostvaruju izdavači koji imaju više izdanja, pa se oglašivač može obraćati preko specijalizovanih izdanja – objašnjava Marija Stanojević. Zakon o oglašavanju mogao bi štampi šire da otvori vata i zbog sitnih oglašivača, kojima je TV preskupa.