ENIREX od 2001. svake godine objavljuje Indeks medijske održivosti
(MSI), koji predstavlja analizu razvoja medija u 20 zemalja
jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog saveza. Istraživanje MSI
finansira Američka organizacija za međunarodni razvoj (USAID).
Prema izveštaju, u Srbiji u 2005. i dalje postoji dugoročni problem
neefikasnosti Radio-difuznog saveta, vlada još nije raspodelila
frekvencije. a tabloidizacija medija je još gora nego u 2004. godini.
U analizi za 2005. godinu, IREX ipak primećuje da je došlo do
poboljšanja u drugim medijskim sektorima – počela je primena zakona
o slobodi informisanja, pristup stranim izvorima informisanja sada je
apsolutno slobodan, a Radiodifuzni savet je počeo da radi, istina sa
krajnje skromnim rezultatima.
Pored toga, krenulo se sa privatizacijom državnih štampanih medija,
a neki nacionalni mediji, poput B92, Bete, Foneta, Vremena, Danasa i
NIN-a, kao i mnogi lokalni i regionalni mediji, postali su ozbiljan
izvor vesti i informacija, kao i primeri profesionalnog žurnalizma na
medijskom tržištu, ocenjuje se u izveštaju.
IREX konstatuje poboljšanje u oblasti slobode govora u odnosu na
prethodnu godinu, i navodi usvajanje novih amandmana na zakon o
radiodiuziji, zatim, početak primene zakona o pistupu javnim
informacijama, kao i regulisanja javnog oglašavanja.
Istovremeno se ocenjuje da se nastavlja mešanje politike, koje se i
povećalo na lokalnom planu, dodela frekvencija još nije počela, a
kleveta je zadržana u krivičnom zakonu.
Iako je rasprostranjeno shvatanje da se na urednike nacionalnih medija
ne vrši politički pritisak, raste pritisak poslovnih krugova.
U prošloj godini, navodi IREX, pozivajući se na podatke NUNS-a,
povećan je broj napada na novinare, uključujući fizičke, kao i
pretnji, dok su istraga o tome bile nedovoljne ili ih nije ni bilo.
Državni mediji su zadržali preferencijalni položaj, ocenjuje se u
izveštaju. Uz podsećanje na uvođenje televizijske preplate, IREX
napominje da je još rano da se kaže kako će to uticati na RTS koja
se, i pored poboljšanja, ne može smatrati javnim servisom.
Što se tiče same profesije, IREX primećuje da pristup novinarstvu
niko ne ograničava – ni vlada, ni profesionalne organizacije.
„Neki su izrazili zabrinutost jer nikakve profesionalne kvalifikacije
niti obuka nisu potrebni da bi se ušlo u tu profesiju, što proizvodi
novinare koji ili se ne obaziru na osnovne etičke standarde, ili im
oni nisu ni poznati“, navodi se u izveštaju.
IREX ocenjuje da je u 2005. godini došlo do stagnacije nivoa
profesionalizma nezavisnih medija, što je posledica toga da se, s
jedne strane, tabloidno novinarstvo širi, dok se, s druge strane,
profesionalniji mediji poboljšavaju.
„Šta će to konačno značiti za srpsko novinarstvo, ostaje da se
vidi, ali je profesija počela da se organizuje protiv najtežih
ekscesa tabloidnog žurnalizma i astoji da primeni sistem etičnih
normi i standarda“, navodi se u izveštaju.
