Da bi njihov predlog uopšte došao na dnevni red Skupštine Srbije, potrebno bi bilo da prođe strogu i komplikovanu proceduru.
Vladajuće stranke nisu spremne da na „o-ruk“ menjaju zakone koje su same predložile i donele. Ukoliko građani budu dovoljno uporni, možda nešto i postignu, a da predlog u startu ne bi propao, potrebno je da se pridržavaju nekoliko sasvim konkretnih (birokratskih) zahteva – šta je ustavni osnov njihovog zahteva, koji su razlozi za izmenu ili dopunu postojećih odredaba, kao i objašnjenje predloženih rešenja i finansijsku procenu efekata.
Predsednik Skupštine je, prema poslovniku parlamenta, dužan da ovakav predlog birača odmah dostavi poslanicima i nadležnim telima Vlade Srbije, koji ga takođe razmatraju. Procedura sadrži nekoliko „zamki“, a ukoliko bi se preskočile sve prepreke, predsednik daje inicijativu, odnosno predlog za izmenu zakona stavi na dnevni red Skupštine, u roku ne kraćem od 15 dana, niti dužem od 60, uz napomenu da se i on može pomeriti za još 30 dana.
A onda dolazi glavna prepreka da se o inicijativi uopšte razgovara u Skupštini – svi ti rokovi miruju ukoliko nije redovno zasedanje. Dakle, do marta nema nikakvih šansi, a onda sve opet zavisi da li će parlamentu od pretplate biti važniji neki drugi zakoni.
Više izgleda za uspeh ima predlog poslaničke grupe Za evropsku Srbiju o izmeni Zakona o radiodifuziji, koji predviđa da se najsiromašnije porodice oslobode TV pretplate. NJihov predlog, već podnet Skupštini, parlament bi mogao uzeti u razmatranje na prolećnom zasedanju.
Da li će ova grupacija poslanika uspeti, teško je prognozirati pošto prihvatanje takvih inicijativa zavisi od skupštinske većine, odnosno toga ko predlaže izmene. U konkretnom slučaju reč je o opozicionoj grupaciji, dodatno opterećenoj aferom „Bogoljub Karić“.
M.D.