EN„Međunarodna zajednica trebalo je brže da se prilagođava promenama na medijskoj sceni Balkana nastalim posle pada represivnih režima i izlaska doniranih medija na slobodno tržište i suočavanja s možda nepoštenim subvencijama drugih medija, navodi se u analizi publikacije Balkan insajt.
Per Bajman, šef Odeljenja Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju za humanitarnu pomoć u svom tekstu navodi da su napori međunarodne zajednice da pruži podršku malobrojnim demokratskim medijskim kućama u Hrvatskoj i Jugoslaviji doneli građanima tih zemalja glas demokratije, koji je praktično bio zagušen bujicom propagande medija koji su podržavali režime u Beogradu i Zagrebu.
Međunarodni donatori obezbedili su Zagrebu i Beogradu redovan priliv novca za plaćanje troškova štampe, poreza i kazni, ali istovremeno je to davalo lokalnim režimima demokratski alibi, navodi se u analizi. „Tako su postavljeni temelji za dalji razvoj kada su represivni režimi jednom uklonjeni. A bilo je dobrih rezultata i dok su još bili na vlasti: B92 i Beta u Srbiji, Feral tribjun u Hrvatskoj i Vijesti u Crnoj Gori“, piše u tekstu i navodi da je to što su počeli da rade u neprijateljskom okruženju obezbedilo tim medijima potrebne veštine za ubrzan razvoj kada su se uslovi poboljšali.
„Posle pada represivnih režima, malobrojni mediji mogli su da ispune zahteve slobodnog novinarstva, a mnogim donatorima je trebalo dosta vremena da se prilagode novim okolnostima, pa su pomoć i dalje primali neki mediji koji to nisu zasluživali. Urađeno je malo analiza troškova i rezultata, a medijsko tržiste u regionu i dalje je pokazivalo očevidne devijacije, ne zbog državne represije, vec usled selektivne podrške medijima koje možda nije trebalo podržavati“, navodi se u analizi.
„Na Balkanu neće biti finansijske pomoći države, bar ne za nezavisne medije. Otuda je pravi izazov ne samo u obuci dobrih novinara, nego i dobrih finansijskih menadzera i rukovodilaca. Nezavisne medije na Balkanu gotovo isključivo su pokretali izuzetni novinari koji na svojim prethodnim poslovima nisu poklekli pod pritiskom režima. Prelazak sa velikih donacija na rad bez finansijske podrške veoma je težak, a ako zajednica donatora želi da podrži tu tranziciju, mora razmišljati o održivosti, što uključuje rad s bivšim državnim medijima, prvenstveno televizijskim stanicama, i pomaganje njihove transformacije u demokratske i nezavisne medije zasnovane na sistemu javnog servisa. U teškim vremenima bilo je najvažnije podržati svaki nezavisan i liberalan glas koji se mogao čuti. Ali kada se situacija promenila, trebalo je da to brze shvatimo i prebacimo naglasak na održivost i učinak“, navodi Bajman.
U analizi se navodi da je međunarodni donatori trebalo ranije i s više jedinstva da se uključe u rad na pripremi medijskih zakona, koji se veoma razlikuju u različitim zemljama. Takođe, umesto da se svađaju oko toga treba li podržavati privatne ili javne medije, evropski i američki donatori trebalo je da postignu kompromis, pruže podršku i jednima i drugima i koncentrišu se više na opšte okruženje nego na pojedinačne medijske kuće, navodi se u izveštaju.
U analizi se navodi da je posao donatora sada da obezbedi dostizanje određenog stepena stabilnosti preko kredita, da podrže kontrolore koji će pratiti stanje na medijskoj sceni u pogledu represije i prilagođavanje zakona evropskim standardima. „Ne možemo više ulaziti na scenu, deformisati medijsko tržište i nastavljati da favorizujemo svoje miljenike. Preživeli su verovatno oni koji treba da prežive. Šta je sa ostalima? Pa za njih je ionako prekasno“, zaključuje se u izveštaju.
