ENPravi razlozi Ristićevog izostanka mogli bi da se kriju u jednom inače neupadljivom dokumentu, koji je od početka stajao sudu na raspolaganju, ali za divno čudo (ili je to možda još jedna u nizu koincidencija) nikad nije uzet u razmatranje. U sudskim aktima taj dokument zaveden je pod delovodnim brojem 2-52, ali se iza te neutralne oznake zapravo krije komplet naredbi Savezne vlade čiji je prijem direktor Jovan Ristić svojeručno potpisao 24. i 26. marta 1999, zajedno sa tehničkim direktorom Topalovićem i još trojicom drugih direktora. Tu nalazimo čak 26 naredbi ispod kojih stoji njegov potpis.
Sadržaj tih naredbi bio je nedvosmislen i obavezivao je Jovana Ristića, pomoćnika generalnog direktora zaduženog za Televiziju Beograd, kao i ostale direktore koji su dokument potpisali, da svoje delovanje u ratnim uslovima usklade sa sledećim merama: prilagoditi obim proizvodnje i emitovanja televizijskog programa vanrednim (ratnim) prilikama i redukovati emitovanje na jedan program; obezbediti ličnu i kolektivnu zaštitu zaposlenih, uključujući odlazak u odgovarajuća skloništa sa nastupanjem vazdušne opasnosti; i najzad, o samom izvršenju tih naredbi redovno izveštavati odgovarajući nadzorni organ, to jest republičkog ministra informisanja („Stalno ostvarivati neposrednu saradnju sa ministrom informisanja Republike Srbije“).
Dakle, i zamenik generalnog direktora Ristić, kao i njegove uvažene kolege iz televizijskog direktorijuma Milanović i Topalović, dobio je na izvršenje od Savezne vlade set naredbi čije se stupanje na snagu poklapalo sa objavom ratnog stanja. Pogledajmo izbliza kako glase neke od najvažnijih. U naredbi broj 7 (u podtački 5) nalogodavac (Savezna vlada) nalaže opunomoćenom izvršiocu (pomoćniku generalnog direktora Jovanu Ristiću): Sve radio i TV programe prilagoditi nastalim vanrednim ili ratnim prilikama u našoj zemlji, a po potrebi prilagođavati programsku šemu u odnosu na razvoj vanrednih ili ratnih prilika u našoj zemlji. A da pomoćnik generalnog direktora Ristić ne bi morao sam na svoju ruku da razmišlja, dovija se i dokona šta to znači i kako bi valjalo izvesti to „prilagođavanje programa ratnim prilikama“, njemu je, u okviru razrađenih mera Savezne vlade, iz predostrožnosti dato i dodatno uputstvo, naredba broj 49 (podtačka 2), gde izričito stoji: Odmah stupa na snagu programska šema RTS Srbije predviđena za uslove neposredne opasnosti i rata. Podsećamo čitaoca da je po programskoj šemi, a shodno vladinom ratnom planu, Televizija bila dužna da pređe na emitovanje jednog programa. Umesto toga, Ristić je u ratnim uslovima emitovao četiri i, povrh svega, intenzivirao njihov rad, što je iritiralo čak i homo duplexa dr Topalovića, o čijem smo moralno-intelektualnom profilu i ulozi u ovim događajima već imali prilike da se obavestimo. Na pitanje o razlozima pojačanog emitovanja programa tokom sve neizvesnijih ratnih dana, dr Topalović pred sudom odgovara sledeće: „Moja je lična procena da je išlo mnogo više programa nego što je potrebno, i brojčano i sadržajno… kao i emisija ‘Moj ljubimac’. Posebno me je iritiralo emitovanje te emisije, a to sam u razgovoru i rekao Jovanu Ristiću, na šta mi je on odgovorio da se ne razumem u program i da je emisija o psima važna emisija“.
U vladinim naredbama pod rednim brojem 32 i 34, Milanovićevom pomoćniku se u prvoj od njih nalaže: Preduzeti sve mere lične i kolektivne zaštite za radnike i materijalno tehnička sredstva RTS, a u drugoj se precizira da to između ostalog podrazumeva obavezno uređenje skloništa: Pristupiti uređenju zaklona za zaštitu radnika i materijalno-tehničkih sredstava Radio-televizije Srbije; Preduzeti sve preventivne mere lične i kolektivne zaštite radnika.
Ništa od svega toga Ristić, pomoćnik generalnog direktora za TV Beograd, nije preduzeo, baš nijednu od tih gorenavedenih mera „lične i kolektivne zaštite“. Znao je da su zgrade u Takovskoj i Aberdarevoj bez ikakvog skloništa, a da bi zaposlenima, na primer, u studiju u Košutnjaku na raspolaganju stajalo ni manje ni više nego atomsko sklonište. No, ni to mu očito ništa nije značilo i zaposlene je ostavio tamo gde jesu, usled čega će, kako će se ispostaviti, njih šesnaestoro i poginuti.
Nastavlja se
