ENU zemlji kakva je Srbija, a u kojoj su zakonodavna i sudska vlast dramatično podređene izvršnoj, tužba ministra protiv slobodnih medija uvek može da se shvati kao politički pritisak, pogotovo ako smo u nedavnoj prošlosti bili svedoci mnogobrojnih u najmanju ruku kontroverznih presuda protiv pojedinih medija.
Jasno je da Krik – koji, sigurni smo, poseduje čvrste argumente za tvrdnje koje je izneo o Popoviću – kao i drugi mediji mogu pravno zadovoljenje da traže i izvan ove zemlje, pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali ti procesi traju dugo i predstavljaju svojevrsno iscrpljivanje medija. Istovremeno, bogati biznismeni i političari mogu sebi da dozvole da podnose velikih broj tužbi, na taj način ozbiljno ugrožavajući rad medijskih kuća.
Nosioci javnih funkcija trebalo bi da razumeju da postoji opravdano interesovanje javnosti za njihove poslove, pogotovo ako se radi o izuzetno bogatim i moćnim pojedincima kakav je Nenad Popović. Ukoliko smatraju da su njihova prava ugrožena, oni uvek mogu da koriste predviđene zakonske mehanizme kao što su pravo na odgovor ili ispravku, iako je jasno da im niko ne može zabraniti da koriste i druge zakonske mehanizme za zaštitu svojih interesa.
Veoma je važno da javnost i ekspertske nevladine organizacije nadgledaju ovaj sudski proces, kao i da Krik nastavi sa istraživanjem ovog, kao i drugih važnih slučajeva koji se odnose na spregu politike i sumnjivog biznisa.
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Beograd-Novi Sad, 12. januar 2018.
