ENBeograd – Pravna lica u Srbiji plaćaće osam meseci, a građani pet meseci radio-televizijsku pretplatu i finansirati Radio-televiziju Srbije sve dok ne postane javni servis. To znači da će svaka porodica u Srbiji, izuzev malog broja oslobođenih plaćanja ove dažbine, uplatiti na račun servisa Vlade Srbije po 1.500 dinara pre nego što on postane javni servis. Do sada prikupljeni novac za potrebe javnog servisa procenjuje se na nekoliko desetina miliona evra, a ministar kulture Dragan Kojadinović, najavljuje da će taj javni servis početi da radi 30. aprila 2006. godine kako je propisano zakonom. Zakon o radiodifuziji predviđa obavezu plaćanja pretplate za potrebe javnog, a ne vladinog servisa.
Nije promenjen rok sa pretplatu
Izmenama zakona pomeren je rok do kada RTS treba da postane javno dobro, ali nije pomeren rok za naplatu TV pretplate, iako je obezbeđen i poseban fond koji bi trebalo da bude pomoć dok ne bude uspostavljeno stabilno finansiranje ove medijske kuće. Iako je generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, inicirao izmene Zakona o radiodifuziji, a povodom nepreciznih odredbi o naplati pretplate pravnim licima poslanici do dana-današnjeg nisu uzeli za shodno da se pozabave ovim problemom. Tako ministri koji sami sebi dižu platu zaključcima, poslanici, članovi raznih upravnih odbora, jednom rečju parajlije sebi daju šakom i kapom, a „bogatoj“ Srbiji, stotinama hiljada nezaposlenih i onima sa platama od 200 evra (primanja dve trećine građana istraživanje Faktor plus) nameću dažbine i traže da finansiraju ne njihovu televiziju.
Još u novembru 2005. godine Ustavnom sudu Srbije upućen je zahtev za ocenu ustavnosti pojedinih spornih odredbi Zakona o radiodifuziji koja regulišu pitanje pretplate, ali sud još nije doneo odluku tim povodom. Postavlja se pitanje šta bi se dogodilo, ukoliko sporne odredbe budu isključene iz pravnog poretka. Ko će nadoknaditi ogromnu štetu i građanima i budućem javnom servisu i kakvi bi problemi mogli nastati.
Građani na gubitku
Advokat Tihomir Konstantinović objašnjava da se država često koristi pravnom mogućnošću, da svoje odluke, koje u najmanju ruku nisu korektne i moralne, prikrije iza termina javni interes. Kada je javni interes u pitanju, moguće je zakonski i rešenje prema kojem se dažbine mogu plaćati unapred, ali konačni sud ipak će dati Ustavni sud Srbije.
– Ako bi sud pojedine odredbe oglasio neustavnim, građani bi na neki način opet bili u gubitku. Neki možda ne bi bili obavešteni o detaljima odluke, drugi ne bi imali novca da plate advokatske usluge, a treći bi možda odlučili da se udruže, pa više njih uzmu jednog advokata. Ipak, značajan broj građana verovatno ne bi vratio novac. Sve ovo se dešava u situaciji gde ljudi imaju, na primer, penzije od 5.000 dinara, nemaju posao, deo njih jedva preživljava. Državi je najlakše, što nije prvi put, da sredstva uzme od građana – rekao je Konstantinović.
Do sada nije iskazana sposobnost ni za stvaranje javnog servisa, ni za poštovanje zakonskih rokova, pa ne bi čudilo da isti još jednom budu probijeni, na primer, do sledećih izbora. Novi upravni odbor još nije izabran što je prvi formalni uslov za transformaciju, a o programskim planovima građane niko i ne obaveštava. Građani izgleda imaju „pravo“ da plaćaju, ali ne i da znaju kako se njihov novac troši.
I. Stojković
