ENNeophodno je da pre svega da raspravimo status zgrade u Resavskoj ulici u kojoj se sada nalazi sedište NUNS, bez obzira na to što su proteklih godina ranija rukovodstva pokušavala da razreše problem. U ovoj državi ne postoji papir koji se ne može osporiti, pa ne znam zašto se ne bi moglo osporiti vlasništvo zgrade u Resavskoj iz prostog razloga što to jeste Dom novinara. Zgradu su novinari dobili pre Drugog svestkog rata, pa je onda zbog poznatih zbivanja od 1945. oduzeta i sredinom osamdesetih je vraćena kao zgrada za Udruženja novinara Srbije. NUNS se iz poznatih razloga odvojio i mislim da imamo pravo da pretendujemo barem na pola zgrade.
–
Najavili ste i borbu za poboljšanje statusa novinara.
To se odnosi na sveukupno stanje novinarske profesije, a pogotovu naših članova – i materijalno, a i poboljšanje položaja u društvu. Nadam se da ćemo uspeti da napravimo fond iz kojeg bismo imali mogućnosti da pomognemo novinarima čije je materijalno stanje nažalost veoma loše. NUNS je nastao kao protivteža režimu Slobodana Miloševića i u njega su ušli časni novinari koji nisu hteli da služe politici Slobodana Miloševića i da učestvuju u ratnohuškačkoj politici. Ali i tada je NUNS vodio računa i o svojim članovima. Situacija u društvu se promenila, ali ostao je niz pitanja koja ukazuju na to da je NUNS i dalje potreban kao udruženje koje će ukazivati na pogrešne postupke politike, vlastrodržaca, vlasti. I mislim da ne trebamo od toga da bežimo, ne zato što nekome želimo da držimo moralna predavanja, ali valja ukazati na nešto što ne valja u društvu. Mislim da NUNS zaista mora postati mesto gde će se novinari osećati kao kod svoje kuće i gde će imati osećaj sigurnosti zbogo toga što mu pripadaju. U tom sklopu, to svakako znači borba za bolji status.
Često se govori o tome da je novinarstvo sada na najnižim granama.
Ne bih se s time složila ne braneći uopšte loše pojave u srpskom novinarstvu kojih je veoma mnogo. Novinarstvo se jeste urušilo, ali ono je deo celokupnog sistema i teško je očkivati da samo novinarska profesija bude iznad svega. U periodu tranzicije i novinarstvo je u tranziciji što pretpostavlja poseban vid snalaženja. Neko pribegava tome da zbog tržišta smišlja afere, prosipa laži… Postoji serija takvih tekstova ne samo po tabloidima. Treba da postoji jasna zakonodavna regulativa. Ne možete vi meni reći da sam lopov ili ne znam šta. Laž je veoma teško stići. Jedna kineska poslovica kaže da se laž ne može stići ni sa četiri konja.
–
Jedan od najvećih problema je govor mržnje.
– Zalagaću se za apsolutnu borbu protiv govora mržnje. Zavladao je manir da se on opravdava pravom na drugačije mišljenje i da se to naziva demokratijom. Ne, to nije pitanje demokratije, to je lažna demokratija. Vređanje elementarnih ljudskih prava nije demokratija. Pred srpskim društvom – a naročito u načoj profesiji – stoji stravičan izazov, da veoma dobro razumemo da razlikujemo šta je govor mržnje, vređanje, i etiketiranje. NUNS će, kao i dosad, uvek reagovati na takve slučajeve, ali to ne znači da ćemo se baviti politikom.
Ipak, ne postoji mogućnost da se govor mržnje sankcioniše.
Postoji javni tužilac koji prati medije i mislim da je i njegova stvar da reaguje. Trebalo bi da reaguje Ministarstvo kulture koje daje saglasnot za izdavanje časopisa. NUNS će, naravno i dalje reagovati, ali mi smo udruženje i moćemo samo apelujemo na savest.
–
Članovi NUNS ~esto ukazuju da u medijima nije bilo lustracije.
– Članovi NUNS imaju pravo na elementarnu stvar – da se zalažu za lustraciju, barem u svojoj profesiji, ako već nije došlo do lustracije u društvu. Kad kažem lustracija, nemam potrebu nikoga da mučim ili kažnjavam. Program je bio katastrofa i unazadio je Srbiju. Ima dosta članova koji su ostali u UNS, za razliku od NUNS i zaista bi morali da priznaju da su bili na pogrešnoj strani. Tada bi naš razgovor bio mnogo lakši. Mi ih ne možemo otpuštati, niti kažnjavati, ali ta duboka svest koja je Srbiji inače neophodna mora da se desi i u tom udruženju.
Kakve odnose očekuje s komšijskim udruženjem?
– Ovo što sam rekla vama, reći ću i Ninu Brajoviću, s kojim sam zajedno radila na televiziji. Ne radi se o tome da ćemo nekog bičevati ili zabranjivati. Njihova je stvar da unutar sebe kažu ili saopšte, da se izvinu građanima Srbije zato što su podržavali pogrešnu politiku.
Nataša Bogović
