ENNa prezentaciji Nacrta juče u sedištu misije OEBS u Beogradu, konstatovano je da taj dokument sam po sebi neće rešiti probleme ogrešenja o profesionalnu etiku i da bi trebalo formirati savet koji bi bio nadležan za ogrešenja o kodeks. Mediji koji bi bili prozvani zbog nepoštovanja kodeksa imali bi obavezu da objave saopštenje ovog saveta.‚
Gordana Suša iz VIN produkcije, smatra da bi uloga Saveta za primenu kodeksa bila u edukaciji javne scene i izražava očekivanje da će oni koji krše kodeks gubiti kredibilitet i u javnosti i na tržištu. Sličnu ocenu saopštio je i jedan od autora kodeksa Dragan Janjić, urednik u agenciji Beta, rekavši da većina medija i danas ne krši osnovna etička pravila sadržana u kodeksu i da će se oni svrstati „u jedan front“ koji neće doneti revoluciju, ali će omogućiti da stvari u novinarskoj profesiji idu nabolje.
Zoran Sekulić, urednik i direktor agencije FONET cenio je da je dobro što je Nacrt kodeksa „pregledan i jasan“ i suprotstavio se „prenormiranosti“ u medijima, odnosno daljem većem dopunjavanju ovog teksta.
– Kodeks ne treba da bude Enciklopedija Britanika – naveo je on.
U Srbiji, smatra, treba ustanoviti telo, poput Komisije za žalbe na štampu u Velikoj Britaniji, čije odluke nisu zakonski obavezujuće, ali su vrlo uticajne u javnom mnjenju. Sekulić je istakao i da potpisivanje Kodeksa za redakcije treba da bude „dobrovoljni čin“.
Manojlo Vukotić, glavni i odgovorni urednik Večernjih novosti, istakao je da je dilema da li ponuditi kodeks na potpisivanje redakcijama ili vlasnicima medija vrlo važna, pošto je „vlasništvo nad medijima u Srbiji najkrupnije izvorište haosa“ na javnoj sceni. On je napomenuo da vlasnici mnogi medija nisu poznati, kao ni prihodi, jer zakoni ne preciziraju dovoljno jasno ovu oblast.
Zoran Trifunović sa BK TV dodao je da „svaki ozbiljan novinar mora da zna 90 odsto onog što piše u kodeksu“ i primetio da veliki broj novinara nije član ni Udruženja novinara Srbije ni Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ali da bi etičke norme profesije trebalo da važe za sve.
Nadežda Gaće, predsednica NUNS, kaže da je kodeks za članove tog udruženja „prirodna i normalna stvar“, jer su pravila profesije i dosad poštovali, i podseća da je predlog kodeksa usvojen jednoglasno na nedavnoj Skupštini NUNS.
Nino Brajović, predsednik UNS, napominje da su potrebni i mehanizmi sprovođenje kodeksa, uz eventualnu finansijsku pomoć države. Predrag Radonjić iz Glasa juga, koji je i član Saveta za medije na Kosovu, rekao je da se na tom području, osim saopštenja, praktikuju i novčane kazne za redakcije koje ne poštuju kodeks.
Hans Ola Urstad, šef misije OEBS podsetio je na značaj samoregulacije medija, odnosno uspostavljanja efikasnog mehanizma koji će omogućiti i slobodu i odgovornost novinara, ocenjujući da je kodeks prvi korak u tome.
J.L.
