ENNakon što je dobar deo javnosti posumnjao u objektivnost članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), priča o dodeli nacionalnih frekvencija na dobrom je putu da preraste u nezapamćeni skandal te vrste. Savet RRA je dozvole za nacionalnu pokrivenost dodelio nepostojećoj TV Avali i TV Košavi, čiji je osnivač bila Marija Milošević, poslednjih godina „čuvenoj“ najviše po seks sadržajima u večernjim satima.
S druge strane, iz trke za licencu ispale su RTL, BK TV i niška RTV 5. Pri tom, članovi Saveta nisu se potrudili čak ni da obrazlože svoje odluke, osim što su rekli da je glasanje bilo tajno i da su dozvole za emitovanje dobile televizije koje su dobile najviše glasova! Ministar za kulturu i medije Dragan Kojadinović, nimalo ne skrivajući nezadovoljstvo epilogom konkursa za frekvencije, za Kurir kaže da je „zaista ogorčen zbog svega“.
– Osećam da smo prevareni. Savet RRA je trebalo da bude nezavisno regulatorno telo, ali njegovi članovi u ovom slučaju nisu pokazali ni stručnost, ni znanje, ni profesionalnost. Smatram da njihove odluke ne treba da ostanu takve i da još nije sve gotovo. Konkurs bi trebalo poništiti, a gospodi iz Saveta zahvaliti se na svemu – kaže Kojadinović. On smatra da je Savet RRA prilikom odlučivanja trebalo da za kriterijum uzme krajnje korisnike, a ne da se rukovodi drugim motivima.
TV Avala, koja ne postoji, nije mogla da se kandiduje, a sa margine je odjednom upala TV Košava. S druge strane, možemo o BK TV i njenoj vezi sa Bogoljubom Karićem misliti šta hoćemo, ali na toj televiziji ima mnogo novinara koji su svoj posao radili profesionalno, a i veoma je gledana – kaže Kojadinović, zaključujući da je „propuštena velika šansa za demokratizaciju u kojoj je mediji trebalo da odigraju glavnu ulogu“.
Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković najviše zamerki upućuje proceduri po kojoj su dodeljene frekvencije.
– Kad su doneli odluke, trebalo je da ih obrazlože. To je onaj deo koji nedostaje. Oni su tokom javnih razgovora s kandidatima fingirali transparentnost, kako bi se tobože razlikovali od svojih prethodnika, a ispalo je da tu zapravo nije bilo nikakve razlike. Ako su javno razgovarali, trebalo je da javno obrazlože i upoznaju javnost sa svojim odlukama – smatra Radojković.
Savet RRA je „pažljivo merio“ svoje odluke kako bi posle mogao „lakše da se odbrani“ od eventualnih prigovora.
– Izabrana je jedna strana televizija, i jedna dečja, a davanje jedne frekvencije Hepi televiziji i Košavi moglo bi se oceniti kao kolateralna dobit. Ako se proceni da je pritisak suviše veliki, ove dve televizije bi mogle na kraju da budu gubitnici i da se njihova frekvencija, koja se drži kao rezervna varijanta, na kraju da dodeli nekom ko je sad nije dobio – smatra Radojković.
