EN„Moramo da donesemo odluku koja je javno odbranjiva“, više puta su izjavili Nenad Cekić, predsednik Saveta, i Aleksandar Vasić, njegov zamenik.
Zašto su onda propustili da odmah pošalju obrazloženu odluku svim kandidatima koji su učestvovali na konkursu za TV licence? Zašto su medijima poslali samo spisak televizija koje će se gledati u celoj Srbiji u narednih osam godina (Avala, Pink, B92, Košava/Hepi i Foks), bez objašnjenja koje kriterijume su one ispunile. Da li je reč o pukoj aroganciji ili kalkulaciji (zasnovanoj na pogrešnoj proceni da se tokom praznika javnost time neće baviti) ili prosto komociji, jer je rok za slanje odluke osam dana? I da li su zaboravili kakve su negativne reakcije dela javnosti i onog što se naziva civilnim društvom, pratile izbor Cekića i Vasića za čelnike Saveta?
Bez obzira da li iz pobrojanih ili usled drugih ozbiljnijih uzroka, čelnici Saveta RRA ostavili su, u najmanju ruku, utisak da ne poznaju dobro srpsku javnu scenu. To neznanje, stvarno ili proračunato, dovoljan je razlog da im se sa više strana osporava sposobnost da uređuju medijski prostor i bez pokretanja pitanja nezavisnosti. Slabo im je opravdanje da u priči o raspodeli TV licenci nema nevinih i da su očigledno i neki od kandidata radili sve da konkurs dovedu u pitanje. A konkurs, ni to ne treba zaboraviti, predstavlja veliki napredak za zemlju u kojoj emituje oko hiljadu RTV stanica (u čitavoj Evropi ih ima oko tri i po hiljade). Neke od njih, uzgred, imaju dozvole na mesec dana iz 1992. Napredak je postignut i u proceduri. Vredi se podsetiti „onog Dojčila“, kako Zoran Anđelković, socijalista i vlasnik Radija S, zove bivšeg saveznog funkcionera Dojčila Radojevića, koji je pre osam godina izdavao dozvole za emitovanje na osnovu samo njemu i režimu Slobodana Miloševića znanih kriterijuma.
Upravo zbog takvih iskustava javnost nikome ne veruje na reč i očekuje ozbiljnija objašnjenja i podrobnije odgovore na neka od nabrojanih pitanja.
