ENTreba biti iskren i reći da je teško naći zamerke na postupanje istražnih organa koje je prethodilo početku sudskog postupka, tim pre što se u središtu nalazi član Glavnog odbora vladajuće stranke. Pet i po meseci od zločina do početka suđenja je astronomski brzo za prilike u domaćem pravosuđu. Ovo je posebno iznenađujuće kada se pogleda postupanje policije i tužilaštva u prethodnim slučajevima kojima je mogla da se nalepi etiketa „politički“. Primera radi, istraga slučaja „Savamala“ je formalno zapela u komunikaciji policije i tužilaštva, pa istraga stoji u mestu. Slučaj „Kosmajac“, s druge strane, nije rezultovao osuđujućom presudom zbog nespornog uticaja politike na tok istrage koja je dovelo do izuzetno tanke optužnice.
Ovoga, stiče se utisak, nije bilo u istrazi paljenja kuće Milana Jovanovića. Policijska istraga je, gledano sa strane, delovala efikasno, iako advokati odbrane najavljuju krivične prijave zbog izvlačenja iz pritvora i noćnih saslušavanja. Koliko je „jaka“ optužnica će se videti tek kada krene postupak, ali uz najmanje jedno priznaje, deluje utemeljeno.
Doduše, Aleksandar Vučić nije mogao da se uzdrži i da, na konferenciji na kojoj je pokušao da kontroliše štetu, ne saopšti da je Simonović uhapšen zbog toga što je podsticao policijskog službenika da zapali kuću novinaru (on je uhapšen zbog SUMNJE da je počinio to delo). Valjda bi bilo previše očekivati da tužilac sazove konferenciju o aktivnostima tužilaštva.
Sve to, međutim, ne mora ništa da znači. Epilog slučaja očekuje se od suda, koji mora da ostane slep i gluv na sve pritiske koji mogu da dođu van sudnice. Da li će biti u stanju da to učini, videće se u narednim mesecima.
Komentar redakcije lista „Danas“
