ENNaizgled sitnom intervencijom u Nacrtu Medijske strategije poslatom na “reviziju” u Brisel, Vlada Srbije otvorila je put uništavanju Saveta za štampu, jedine samoregulatorne institucije na medijskom polju Srbije, koja se više od decenije trudi da u novinarstvu i medijima zadrži i nametne standarde predviđene Kodeksom novinarske profesije. Prepričati šta je iz Nacrta koji je usaglasila mešovita Radna grupa krajem prošle godine kao deo buduće Medijske strategije nepoznati autor u Vladi prepravio, nije lako. Naprosto, u merama 2. 6. u poglavlju “Stvoreni uslovi da samoregulacija i koregulacija zažive u punom obimu”, kao pokazatelj predviđaju se, umesto Saveta za štampu, “uspostavljena samoregulatorna tela medijske industrije po principu dobrovoljnosti (samoregulatorno telo za oglašavanje)”, sa varijacijama DA/NE.
Izmena teksta u delu koji se odnosi na samoregulaciju samo je deo preformulisanja Nacrta ugradnjom, kako je iz Vlade navedeno, 80 od 300 pripelih primedaba. No, nema objašnjenja zašto je jedino samoregulatorno telo trn u oku. “Ono što nas dodatno uverava da je reč o lošoj nameri jeste što ovakva intervencija stiže nakon što je prethodno već pokušano uvođenje regulatornog tela za štampane medije, pa kada to nije ‘prošlo’, izgleda da se sada traže drugi modeli koji bi doveli do istog rezultata”, kaže za Novi magazin generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković.
BITI ILI NE BITI: Seoski mudrijaši kažu “mož’ da bidne, ali ne mora da znači”, pa je po toj filozofiji moguće da preformulisane odredbe jesu direktno usmerene protiv Saveta za štampu kao jedine samoregulatorne instance koja ukazuje na pomor etičkih i profesionalnih normi u medijima. Zahvaljujući klauzuli DA/NE, Vlada Srbije bar sa 50 odsto šansi širom otvara vrata stvaranju novih samo/regulatornih tela koja će davati javni profesionalni sud. Primerice, tabloidi bi, ujedinjeni u sopstvenu asocijaciju – što zvuči, kako bi predsednik kazao, blesavo dok se ne sračuna moguća finansijska dobit – mogli da sačine svoje telo koje bi svaku nepodopštinu koju štampaju proglasilo slobodom izražavanja. Ili, što je dato kao primer, oglašivači i medijima u kojima se reklamiraju mogli bi da stvore savet koji bi dopustio svakakvu reklamu. Odavno se zna da su proroci isplativi, ali zakon ih ne uvažava, pa bi novo telo moglo to da “ispravi”.
Radi legitimizacije i prvi i drugi bi verovatno napabirčili kodekse, čisto da se zna da i oni imaju “crno na belo” šta se može u onome što propagiraju kao novinarstvo. I to sve uz državni blagoslov. (Novi) državni udar na medije ili Apokalipsa medija sutra, očito, mada je i danas stanje blizu katastrofe jer tabloidni mediji i oglašivači ionako već krše sve moguće zakone.
Plaćajući s mene, pa na uštap kazne koje su daleko ispod dobiti. “Država je u neprestanoj inicijativi da medijsku delatnost i javno informisanje još više etatizuje, i pored već postojećeg prekomernog uplitanja u ove oblasti i deklarisanja da će smanjiti svoj uticaj”, kaže za Novi magazin Stojan Marković, vlasnik Čačanskih novina, Radija i portala Ozon, član Komisije za žalbe Saveta za štampu i Radne grupe za izradu Medijske strategije koja je volšebno doživela izmene. Marković potencira nastojanje države – u činjenju Vlade – da se taj upliv i dalje najviše zadrži na učešću u vlasničkoj strukturi u medijima – prolongiranjem statusa Politike, Novosti i Tanjuga – ali i olakim obraćanjima da će se smanjiti pritisci svake vrste na medije i novinare. Predviđa se i formulisanje cenzure i pritiska, primerice, što bi opet proizvelo efekat “mož’ da bidne, ali ne mora da znači”.
Atak na samoregulaciju – koja je uprkos sjajnoj praksi u povojima, uticaja što se tiče, iako je izuzetno funkcionalna – još je jedna stavka u kontroli medijske scene: “Dok na jednoj strani država deklarativno podržava samoregulaciju, na drugoj radi sve što može na tome da samoregulacije ne bude ili da je obesmisli tako što će biti što više samoregulatornih tela, a ne samo jedno, kao što je sada Savet za štampu, koji je nadležan za štampane i onlajn medije.” Marković je inače zagovornik proširenja nadležnosti Saveta i na elektronske medije u kojima se Etički kodeks novinara svakodnevno i brutalno krši i prerastanje u Savet za medije, pošto se “država pravi slepa kod očiju na sve što REM ne radi, a trebalo bi, i potpiruje ideju da maltene svaka mesna zajednica u Srbiji ima neko svoje samoregulatorno telo za medije”. MANI, MANI: Poseban nusprodukt svakakvih samoregulatornih tabloidnih tela bio bi da bez ikakve prepreke uzmaju sav novac koji je predviđen za projektno sufinansiranje sadržaja u javnom interesu.
Marković naglašava da je Radna grupa za izradu nacrta Medijske strategije jednoglasno predložila priznavanje nadležnosti Saveta za štampu kao jedan od uslova za učešće štampanih i onlajn medija na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa: “U pitanju je princip da onaj ko ne priznaje nadležnost tela koje se stara o etici novinarstva ne može da dobija novac iz javnih budžeta. Država je izbrisala taj princip tako što je izbrisala Savet za štampu iz Medijske strategije, što je skandal svoje vrste”. Podsetimo da su učesnici na konkursima za samofinansiranje obavezno i mišljenje Saveta, ali to se pravilo zaobilazi u tolikoj meri da prelazi u ruglo tipa “obećali su da će prestati, pa smo rešili da ih podržimo”!
Valja reći da dosad samo Ministarstvo kulture i informisanja nije dodeljivalo sredstva tabloidima, ali jeste portalima i produkcijama sumnjive etičnosti. “To je samo sled već usvojene prakse da se prilikom odlučivanja po prispelim projektima na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa zanemaruje činjenica da li je neki medij, po informaciji dobijenoj od Saveta za štampu, jednom ili više puta u toku prethodne godine kršio Kodeks novinara Srbije”, naglašava Marković. Na isti je upozorena i Gordana Novaković: “Predlog Radne grupe za izradu Medijske strategije da prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu bude obavezujući uslov za dodelu budžetskog novca trebalo je da onemogući zloupotrebe koje sada imamo na najvećem broju konkursa za sufinansiranje medijskih projekata.
Ideja je bila da se spreči da novac građana dobijaju mediji koji ne rade u javnom interesu i koji ne poštuju osnovne profesionalne i etičke standarde. Zbog toga smo vrlo neprijatno iznenađeni time što je neko u Vladi iz Nacrta Strategije, bez konsultacija, jednostavno izbacio Savet za štampu iz teksta, zamenjujući ga terminom ‘samoregulatorno telo’.”
Prema njenim rečima, opasnost od ovakve odluke mnogo je veća od eventualne želje da se marginalizuje i potceni rad jedinog samoregulatornog tela u našoj medijskoj sferi: “Posledica može biti potpuno obesmišljavanje samoregulacije jer se ovakim potezom Vlade otvara prostor da, recimo, dva lokalna medija osnuju svoje samoregulatorno telo koje ništa ne bi moralo da radi, ali bi moglo da daje ‘sertifikate’ svojim članovima za učešće na konkursima. I da tako nastane na desetine samoregulatornih tela.” Novac koji dolazi iz budžeta, nema sumnje, važna je stavka u radu mnogih medija, ali kada je reč o Kodeksu novinarske profesije nije ključan – ključno je poštovanje pravila i standarda u izveštavanju i radu, na čemu Savet insistira od nastanka ili, još preciznije, zbog čega je Savet i formiran kao telo kojim novinarska udruženja i poslovne asocijacije nastoje da zaštite profesiju i javnost.
Činjenica da država ne prepoznaje praksu Saveta kao merodavnu već razmišlja o svim mogućim i nemogućim savetićima pokazuje da nadležni neće ili ne žele da razumeju prirodu novinarstva kao profesije. U ovom trenutku utešno je samo obećanje Vlade Srbije da će Nacrt i posle mišljenja Evropske komisije biti predočen Radnoj grupi, mada, kako proističe iz odgovora Vlade na upit UNS-a o izmenama, to ne znači da će prvobitna rešenja biti vraćena. Valja još reći da su iz Nacrta izbačene i odredbe koje su se odnosile na depolitizaciju REM-a i javne servise, koji će, ukoliko “briselska verzija” prođe kroz iglene uši, omogućiti ovoj, ali i svakoj narednoj vlasti kontrolu emitera s frekvencijama i, naravno, RTS-a i RTV-a.
Najviše novca medijima koji krše Kodeks
Gordana Novaković podseća da je medijska scena već devastirana osnivanjem mnoštva nazovimedijskih udruženja, kojima je jedina aktivnost da šalju predstavnike u komisije koje u opštinama odlučuju o dodeli budžetskog novca medijima. “I upravo zato i imamo situaciju da novac na konkursima dobijaju mediji koji, prema našim podacima, svakodnevno krše Kodeks, uprkos tome što i sada u podzakonskom aktu piše da će se posebno uzeti u obzir odluke Saveta za štampu. Možemo samo da pretpostavimo šta će se događati kada takve odredbe i ne bude.” Odluke Saveta za štampu često se ignorišu i najveći deo novca na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa dobijaju mediji koji prema našim podacima najviše krše Kodeks novinara Srbije, izjavila je nedavno generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.
Teška statistika prekršaja
Prema rezultatima prošlogodišnjeg monitoringa Saveta za štampu, Kodeks novinara Srbije najčešće i krše tabloidi Alo, Srpski telegraf, Informer, Kurir i Blic, a prednjači Alo, dnevnik koji je vlasništvo ljudi bliskih državnim moćnicima. Savet, odnosno Komisija za žalbe, postupa po predstavkama građana i aktera napisa na kršenje Kodeksa, ne zalazeći u uređivačku politiku novina i portala već razmatrajući konkretne navode. Takođe, Savet daje i mišljenje o spornim tekstovima, a radi i redovan monitoring štampe. Sve je, međutim, na ravni dobrovoljnosti – mediji koji priznaju nadležnost Saveta obavezni su da objave mišljenje, a svi ostali nemaju ni tu vrstu obaveze. Ne treba naglašavati da tabloidi ne priznaju nadležnost Saveta, mada najčešće, kako kaže Novaković, i oni odgovaraju na žalbe.
Za poslednjih pet meseci 2018. Kodeks novinara Srbije prekršen je u više od 3.600 tekstova. Među osam dnevnih listova koje je analizirao Savet vodi Alo sa 929 prekršaja, slede Srpski telegraf sa 769, Kurir sa 701, Informer ima 600 prekršaja, Blic 307, Večernje novosti 216. Najuzorniji među posmatranima Danas i Politika takođe nisu bezgrešni sa 57, odnosno 36 prekršaja. Koliko je značajno da Savet nastavi rad pokazuje i posebna statistika za avgust i septembar lane, vezana za izveštavanje o deci, kada su dnevne novine 179 puta prekršile Kodeks u 99 tekstova objavljenim u dnevnicima Alo, Kurir, Srpski telegraf, Informer, Blic i Večernje novosti. Najveći broj prekršaja odnosio se otkrivanje identiteta maloletnika, pri čemu je Alo to uradio 11 puta češće (44) nego Blic (4). U dnevnim listovima Politika i Danas u posmatranom periodu nije bilo povreda Kodeksa koje bi se odnosile na decu.
Savet za štampu
Na inicijativu Nezavisnog udruženja novinara Srbije Savet za štampu (http://www.savetzastampu.rs/latinica/osnivacki-akt) osnovali su 2009. godine NUNS, Udruženje novinara Srbije (UNS), Asocijacija medija i Lokal pres, a kasnije se pridružila i Asocijacija onlajn medija. Nadležnost Saveta priznanje 12 dnevnih listova, mada je privrženost Alo, Kurira i Večernjih novosti i formalno pod upitom zbog zamrzavanja članstva. Takođe, 28 magazina prihvata nadležnost Saveta, kao i 37 lokalnih novina, zatim novinske agencije Beta i Fonet i 35 portala, među kojima su i neki među najuticajnijima kao Telegraf.rs i Krik. Savetom rukovodi Upravni odbor, sačinjen od čelnika osnivača, a odluke vezane za Kodeks su u rukama Komisije za žalbe, koju čini osam predstavnika osnivača i tri društvene zajednice. Savet i Komisija se u radu rukovode Kodeksom novinarske profesije koji su usvojili NUNS i UNS, kao i Statutom Saveta i Pravilnikom o radu Komisije.
