Недaвни конкурс за добијање националних радио и ТВ дозвола показао је поред осталог и да је број заинтерeсованих емитера неупоредиво већи од расположивих места у српском етру. За нeпуну деценију могло би се десити обрнуто – да буде више простора него потенцијалних емитера. Такву будућност нуде дигитални телевизија и радио, нове технологије које би према закључку управо завршене Регионалне конференције о радиокомуникацијама у Женеви требало да замене садашњу аналогну до 2015 године.
Дигитална технологија подразумева и нова правила игре и то је управо суштина скупа који је трајао пет седмица и на коме је учествовало 119 земаља чланица Међународне уније за телекомуникације из Европе, Африке и дела Блиског односно Средњег истока. На овој Конференцији у Женеви донет је нови план расподеле фреквенција. .
– Развојем нове технологије било је неопходно направити нови план ТВ покривања односно расподеле фреквенција. Идеја тог новог плана је да омогући већи број покривања територије са више телевизијских и радијских програмима – каже мр Славенко Рашајски, директор сектора за радиокомуникације Републичке агенције за телекомуникације(РАТЕЛ) и један од чланова наше делегације у Женеви.
Реч је о технологијама које пружају могућности за ефикасније коришћење радиофреквенцијског спектра а у тој подели земље суседи воде битке за слободне опсеге. Коначна подела подразумева много договарања али и рачунања и стрпљења.
Један канал а шест програма
– Ми смо у потпуности реализовали планове са којима смо на овај скуп дошли. Наравно, основна идеја била је да се у радиофреквенцијском спектру обезбеди највећи могући број покривања, односно мрежа које омогућавају покривање. На конференцији смо добили осам покривања целе територије државе за дигиталну телевизију (једну у ВХФ и 7 у УХФ подручју) и то за портабл и мобилни пријем. Добили смо и два покривања целе територије Србије за дигитални радио (у ВХФ подручју) такође за портабл и мобилни пријем. Сем тога за шире подручје Београда добили смо још шест покривања за дигиталну ТВ –наводи Рашајски и објашњава:
– У питању су много строжи критеријуми квалитета пријема него у случају фиксног покривања, када уз помоћ антене на крову пратите програм. Ово је нешто много квалитетније и захтевније и омогућава гледаоцу да у колима на било којој тачки територије Србије, током 90 одсто времена, прати радио и ТВ програм.
Гледано из угла постојеће технологије, ова напреднија дигитална „допушта да се на једном постојећем телевизијском каналу формира мултиплекс од 4 до 6 програма са сликом студијског квалитета, дакле квалитетом данашње аналогне телевизије”.
– Како смо добили осам покривања за целу земље, то значи да овај нови план омогућава да цела територија државе буде покривена са 32 до 46 различитих ТВ програма. У Београду са обезбеђених шест покривања, то би значило могућност постојање од 56 до 84 телевизијских програма – каже Рашајски.
… а можда и више
Да би се сагледали домети будуће технологије ваља подсетити да у овом тренутку само РТС као јавни сервис са два програма покрива више од 90 одсто подручја Србије. Комерцијалне РТВ станице које су недавно добиле националне дозволе обавезне су да сигналом покрију 60 одсто територије Републике. Будући број од 32 до 46 телевизијских програма, каже Рашајски , покриваће комплетан простор, дакле, имаће домет какав сада имају само програми јавног сервиса.
Иако број могућих ТВ и радио програма које нуди дигитална технологија изгледа невероватно велики, посебно из угла садашњег пребукираног етра, наведени број међутим није и коначан. Наиме, мр Рашајски подсећа да је пре четири године када су заправо почеле припреме за Конференцију у Женеви тадашњи степен технологије допуштао да се на једном ТВ каналу сместе два до четири програма, а сада је могуће упаковати и шест програма.
У наредних девет година, дакле 2015, године, када је крајњи рок да се пређе на дигиталну телевизију, врло је вероватно да развој технологије омогући и већи број ТВ програма. Зато је веома реална претпоставка да да ће број могућих програма надмашити потражњу радиодифузних емитера и бити искоришћен за друге намене.
Нова технологија подразумева наравно и замашна средства. Имајући и то на уму, објашњава саговорник, стручњаци РАТЕЛ-а су пре скупа у Женеви, припремили план расподеле ТВ канала укључивши све постојеће локације на којима се налазе радио и ТВ предајници како би се бар трошак те инфраструктуре избегао.
Код нас сада нема таквих ТВ пријемника каже Рашајски који би директно примали ову нову технологију, али када дође време постоји могућност да корисници набаве адаптере за постојеће апарате. Њихова цена на тржишту сада је око 30 евра. Гледаоци који су прикључени на кабловски систем, неће имати проблема јер ће кабловски оператери сами направити тај прелаз са дигиталног на аналогни сигнал, па ће ови корисници програм моћи да прате на постојећим ТВ апаратима без додатног уређаја. Међутим кад је реч о дигиталном радију испомоћ с адаптерима није могућа.
Марија Петрић |
EN
