ENPrema ovom istraživanju, objavljenom na Internet portalu Skupštinska mreža, broj tekstova o parlamentu objavljenih u štampanim medijima u prva četiri meseca ove godine varira od 96 do 160 mesečno. Kada je zasedanje u toku onda je najveći broj posvećen upravo njemu, a ostale teme: poslanici, poslanički klubovi, mandati, predsednik i poslovnik „živnu“ kada se desi nešto dramatično.
Velimir Ćurgus Kazimir, direktor Ebart konsaltinga, primećuje da „iako političke stranke postoje zbog Skupštine, a ne obratno, ipak su one mnogo uzbudljivija tema od Skupštine“. U 2006. stranke su bile predmet pisanja novina ovim redosledom: Demokratska stranka – 616 tekstova, Srpska radikalna stranka – 574, Demokratska stranka Srbije – 414, SPS – 452, G17 – 369 i SPO – 233 teksta. U isto vreme o Skupštini, sa svim temama koje ona pokreće, objavljeno je ukupno 525 tekstova. „Skupština očigledno, kada se uporedi s drugim oblastima našeg političkog i društvenog života, proizvodi mnogo manje senzacije nego što bi se to očekivalo. Tek kada se desi neka afera koja proizvede lančane političke reakcije, Skupština postaje interesantna“, navodi Ćurgus. Tako je o aferi Bodrum, na primer, samo 2003. pisano 590 puta, 2004. godine – 189 i prošle ukupno 42 puta. Jedina „stalna“ tema iz skupštinskog života koja više privlači pažnju su tekstovi o platama i drugim primanjima poslanika. Prošle, 2005. godine, o tome je pisano 249, a 2004. 122 puta. Ove godine je ta tema „pala“ na 39 tekstova.
Uopšteno posmatrano, o Skupštini se danas piše više nego pre nekoliko godina. Tako je 2003. objavljeno 1499, 2004. svega 1108, a prošle godine 1892 teksta. Velimir Ćurgus Kazimir smatra, međutim, da je pitanje koliko je prosečan čitalac u Srbiji upoznat s onim što se u Skupštini stvarno dešava. „Stiče se, naime, utisak da ma koliko ova ustanova otvarala svoja vrata i radila na popularizaciji svog rada, ipak je ona još prilično neshvaćena. Moguće je da tome najviše doprinose sami novinari koji se često nalaze u procepu između senzacionalizma i proverene informativnosti“, ističe on i dodaje da je posao skupštinskog izveštača od sredine devedesetih bio krajnje marginalizovan i potcenjen.
S. B.
