ENDa, prema tome, ima tek ulogu releja koji ne može da odgovara prema Krivičnom zakoniku.
Marković je oslobođen zbog toga što je, smatra Opštinski sud u Požarevcu, iznosio stavove JUL (da je Veljković pripadnik formacije Hitler-jugend koja se naziva Otpor, terorista, izdajnik, ličnost sklona incidentnom ponašanju i slično). Presuda u postupku Tijanić-Popović naizgled je otišla dalje: državi Srbiji odrezana je kazna od 40.600 dinara, ali reč je o parničnim troškovima. Taksene marke su, tako, „krivica“ Vlade za ono što je, smatra Tijanić, dokazano tokom postupka. Naime, tužioci i stručnjaci smatraju da im je istupanjem tuženih bila ugrožena sigurnost, ali i da su realizatori emitovali reči mržnje koje nisu tek prenošenje stavova partije ili državnog organa, već i izvesna, vrlo često ispoljavana, kreativnost.
Aleksandar Tijanić je tužio Vladimira Popovića i zbog toga što je je izneo „grubu neistinu“, odnosno tvrdnju „da je pod okriljem tužioca Tijanića oformljena grupa za medijski pritisak na Đinđića u kojoj su, kako je precizirano, bili Predrag Popović iz Nacionala, Željko Cvijanović iz Blic njuza, Sonja Lakić, dopisnik Srne i Marina Borozan dopisnik lista Dan“.
U ovoj komplikovanoj priči ima više kontradiktornosti, a jednu od njih rasvetljava advokat Slobodan Šoškić koji podseća na krivično delo pronošenja.
– Bio sam frapiran obrazloženjem požarevačkog suda da Ivan Marković nije kriv i nije oklevetao i uvredio privatnog tužioca Veljkovića jer je istupao u ime stranke. Frapantno neznanje Suda, jer klevetu ne vrši samo onaj ko iznosi tvrđenje koje škodi časti i ugledu onoga na koga se odnosi, nego i onaj ko pronosi. Razlika je u tome što je iznošenje kada se iznose neistinita lična tvrđenja, a pronošenje je iznošenje tuđih. Ako je to, u ovom slučaju reč je o tvrdnjama JUL. Marković je kriv što ih je pronosio. Jer, ne zaboravimo, to škodi časti i ugledu – kaže advokat Slobodan Šoškić.
Sagovornik Danasa ističe da ovakve presude ne bi trebalo da iznenađuju.
– Više me i ne čudi što sudije ovako postupaju, jer naše sudije u devedesetak odsto slučajeva ne znaju šta je uvreda i šta je kleveta. Zbog toga imamo slučaj Željko Bodrožić i još mnogo takvih. Nisu, jednostavno, u stanju da procene da li neka izjava škodi časti i ugledu, a pogotovu da li je to činjenično tvrđenje. Sudije, stoga, često vrednosni sud o nekome nazivaju klevetom.
Neligitimno nasilje
U slučaju Tijanić protiv Popovića reč je o situaciji u kojoj bi, smatra Šoškić, olakšavajuća okolnost mogla da bude pretpostavka da se veruje državnim organima, pa ih je neko samo proneo, ne mogavši da ih proveri i polazeći od pretpostavke apsolutne tačnosti dokumenata državnih organa.
O tome govori i generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić i naglašava da je ranije dobio odštetu od države Srbije presudom kojom je dokazano da je država prema njemu „primenila nelegitimno nasilje“. Tijanić ističe da bi želeo da vidi papir iz bilo kojeg državnog organa na kojem je njegovo ime“. On u razgovoru za Danas konstatuje da je „vrlo zanimljivo da u istoj sedmici bude oslobođen Ivan Marković, takođe za oblik nasilja nad otporašima, a sada bude Beba oslobođen u ovom slučaju“.
– Niti je tada policija imala istragu protiv njih (otporaša, prim. aut), niti je imala protiv mene. Vladin službenik je tražio moje hapšenje – podseća Tijanić.
Sagovornik Danasa se poziva na izreku presude.
– Nelogično je da Sud osudi državu Srbiju za nasilje nada mnom, a da oslobodi čoveka koji je to nasilje sprovodio. Kako je moguće da država bude kriva, a da čovek koji je to nasilje obavljao u njeno ime bude oslobođen odgovornosti? Samo tražim da mi se pokaže dokument u kojem sam pomenut, po bilo kojoj osnovi, oko ubistva premijera. Samo to! Da li je policija ikada stavila moje ime u bilo koji dokument. Nije! Dakle, na osnovu čega je službenik Vlade govorio? Iz svoje glave, želeći da me politički istakne na nišan tadašnjem pravosuđu i policiji. A neko iz današnjeg pravosuđa nastavlja tu praksu. Sudija koji je presudio da je Srbija kriva, a da činovnik koji je to radio nije – dozvoljava da se i ubuduće zloupotrebljava službeni položaj i zaklanja iza položaja – kaže Tijanić.
Presuda protiv države je, smatra advokat Vlada Pavićević, Popovićev pravni zastupnik, izazvana činjenicom da se u ime tužene države Srbije niko nije pojavio na suđenju:
– Ne mogu da nagađam, a verujem da bi država, da se neko pojavljivao na suđenju, imala daleko veće šanse u ovom procesu. Nijednom niko iz Vlade nije došao, niti je odsustvo opravdao.
On kaže da je „onaj ko nešto tvrdi trebalo to i da dokaže“ pozivanjem svedoka, a da Tijanić nije predložio izvođenje bilo kakvih dokaza.
– Mogao je da pokrene krivični postupak i da dokaže personalnu odgovornost, to se tako dokazuje. I eventualno, dokaže neke nečasne ambicije. Zatim da vodi pranicu i kaže „osuđen je u krivičnom postupku – neka plati“. Oni su, međutim, hteli da „zakače“ Vladu, a Vlada ne dolazi na sud – kaže Pavićević.
Na pitanje Danasa koji se pozvao na zaključak advokata Nikole Barovića da je u slučaju Veljković protiv Markovića bila ugrožena sigurnost tužioca, Tijanić naglašava da je njegova bezbednost bila ugrožena.
– Vladimir Popović je želeo da me istakne na nišan tadašnjoj policiji koja je to, čini mi se, rešavala dosta efikasno. Ja mislim da je moj život bio ugrožen time što je on govorio na sastancima s glavnim urednicima, od kojih nijedan, na njihovu sramotu, nije ustao i pitao na osnovu čega to tvrde. Nastavljam proces, zainteresovaću se ko je sudija, ko je čovek koji kaže da Vladin činovnik ima pravo da preti hapšenjem, ili bilo čime, jednom građaninu Srbije. Ko je sudija koji daje legitimnost takvom ponašanju. Čim to vidim, reći ću takav je sudija, a da li ga je postavio Čeda, Beba, Batić, bilo ko, nema veze – kaže direktor RTS.
– Naravno da ću da platim, neprecizno su prenete moje reči u nekom listu, izvršiću svaki sudski nalog, to mora da se radi, čak i kada Sud greši. Ali, dok postoje pravna sredstva da dokažem da su pogrešili i država Srbija i njen činovnik – neću odustati – kaže Aleksandar Tijanić. Bojan Tončić
Bojan Tončić
