ENPoletna energija jedne medijske generacije Studija B koja je probudila Beograd i dala mu snažan urbani amblem čili na vrhu Beograđanke. Gasi se i jedna ozbiljna ideja i jedna višedecenijska tradicija kreativnog mišljenja i javnog delovanja.
Istini za volju, moramo reći da su u velikoj meri u pravu oni koji već odavno imaju primedbe na rad ovog programa. Program Koncerta Studija B nije odavno inoviran, već duže vreme je tavorio i pretvorio se u elektronsku uspavanku koju glas voditelja gotovo i ne prekida. Slušalac je mogao naslutiti da u studiju nema voditelja niti tonca, već se snimljena višesatna traka ostavlja da ‘svira’ bez kontrole. Onda ljubitelji ozbiljne muzike imaju priliku da slušaju neplaniranu tišinu, najvećeg neprijatelja radijskog programa. Opravdanja i alibija za takvu situaciju sigurno ima, kao i objašnjenja da nije moglo drukčije, jer para za ovakvu vrstu programa nema. Niko neće da daje oglase, jer je ciljna grupa slušalaca isuviše sofisticirana da bi bila prepoznata kao masovni potrošač bilo koje robe. Gašenje je, možemo reći, sa ekonomskog stanovišta opravdano. Počeli smo da se privikavamo da ono što ne donosi pare, odmah i sada, nije dobro i ne vredi ničije pažnje niti truda. Nauk da više ne postoji ništa što je skuplje od para i što se ne može kupiti ili prodati nije nam nov, ali ga teško prihvatamo.
Glavni razlog za gašenje ipak nisu problemi tranzicione ekonomije ili radna nedisciplina, već neumoljivost zakona o radiodifuziji. Ako sam dobro razumeo, taj Zakon isključuje mogućnost da jedno medijsko preduzeće može imatri tri programa, pa su neke medijske kuće pred silom primene zakona morali da se odreknu ‘viška’. Studio B se odrekao svog i našeg Koncerta.
Nama, slušaocima, on je potreban. Potreban nam je program u kome ćemo pored aktivnosti ‘disk džokeja’ imati i jasan koncept i uređene emisije u kojima ćemo dobiti kritičku mapu muzičkih događaja, institucija, ličnosti i problema. Neophodan je program koji pruža kvalitetne informacije, promišlja i komentariše muzički život u Srbiji, ublažavajući ili sasvim uklanjajući klanovske netrpeljivosti i bezrazložna trvenja, a ujedinjujući i podržavajući stvaralačku energiju na tom polju. Muzičko izdavaštvo knjiga i časopisa iz oblasti muzike, ohrabreno i sistematizovano objavljivanje elektronskih i notnih publikacija bili bi važan saveznik radijskom programu u promociji kulturnih vrednosti i muzičkog stvaralaštva. Potpuno neujednačen i sasvim fragmentizovan rad muzičkih institucija u Srbiji mogao bi da bude ovakvim radijskim programom povezan, a dignitet nosilaca muzičkog obrazovanja doveden na poželjnu javnu meru. I najvažnije, neprekidna briga o promociji i javna podrška mladim talentima, posebno ukoliko se uzme u obzir mogućnost saradnje sa drugim sličnim stanicama u svetu i pokušaj internacionalizovanja komunikacije i postignutih uspeha naših vrhunskih umetnika. Neki način da se sačuva jedina radijska stanica ovakvog programskog sadržaja sigurno postoji. Da bi se to rešenje našlo, potrebna je jasna reakcija stručne i kritičke javnosti.
Dirljivo je prisetiti se plemenite namere osnivača Koncerta Studija B, neumornog profesora Milete Sajića i njegove posvećenosti da se ona ostvari. Danas se masovni medji ne koriste za to da bi bili na korist javnosti i u oblikovanju autentičnih interesa zajednice. Uloga internacionalnog kapitala u kupovini medija ili medijskog prostora na suportnoj je strani od želja profesora Sajića. Nema medijskog podsticaja razvoju mladih talenata i kulture. Zato će Studio B možda kupiti neki novoobogaćeni zastupnik i prepisivač stranih reklama. Njemu kao uspešnom preprodavcu medijskih sekundi nije do promocije niti naše ozbiljne muzike niti našeg mišljenja, niti pak naših ideja. To možda i nije za najveću brigu.
Bez jasno iskazane javne reči, bez preuzimanja inicijative u ime stvorenih i priznatih vrednosti, bez potrebe da ih pretvaramo u nepotrošivo bogatstvo sopstvene tradicije, Srbija može lako postati ‘sivi dom’ bez vidljivh duhovnih oznaka.
Bespogovornim prihvatanjem nedaća tranzicije, ne snalazeći se i ne angažujući se, pokorno sležući ramenima, odustajemo od prava na sopstveno mišljenje, rasuđivanje i autonomno delovanje. Svakim danom sve smo uvereniji i ubeđeniji da nam se ništa ne isplati osim gašenja: pametnije je da ne mislimo, jeftinije da ne radimo, svima lakše ukoliko se prepustimo onima koji bolje znaju i više imaju. Koncert Studija B je samo jedan slikovit primer u nizu naših gašenja.
Zoran Hamović
