EN– Sporan je način na koji su amandmani na taj zakon predstavljeni parlamentu. Nije ispoštovana normalna procedura jer je tih 17 amandmana pre predstavljanja u parlamentu trebalo da prođu kroz nadležno Ministarstvo za kulturu i informisanje, da se o njima konsultuju sve zainteresovane strane, pa i mi, na kraju krajeva. A, to se nije desilo.
Uprkos zahtevima da se izmene Zakona o radiodifuziji povuku, Skupština ih je ponovo izglasala. Jeste li to očekivali i hoćete li, povodom toga, reagovati?
– Naravno, nadali smo se da ovi amandmani koji sadrže propuste neće biti izglasani, pa izražavamo žaljenje zbog takvog ishoda.
Kako se u Norveškoj, iz koje dolazite, dele frekvencije? Postoji li tamo nezavisno regulatorno telo?
– Regulatorno telo postoji, a dozvole dodeljuje Ministarstvo za kulturu, na osnovu zakona o radiodifuziji i na osnovu sedam specifičnih propisa.
Znači li to da Vlada Norveške odlučuje ko će dobiti frekvencije?
– Da. Ministarstvo za kulturu izdaje koncesije za dozvole i frekvencije na osnovu zakona koji se usvajaju u parlamentu. Ali ono što je važno, jeste kvalitet donesenih odluka, to jest, da su one u skladu sa najboljom praksom i standardima.
Ako je već to tako, otkud, onda, toliko povika da vlast utiče na našu Radiodifuznu agenciju?
– Ne mogu da komentaršem vašu izjavu u vezi sa postupcima vaših vlasti. Za OEBS je jedino pitanje kvalitet obavljenog posla. Mi se trudimo da se uvedu najbolji standardi.
Postoje li, uopšte, unificirani standardi u medijskoj regulativi?
– Postoje osnovni standardi koji se odnose na slobodu i pluralizam medija, emitovanje javnog servisa, kao i propisi u vezi sa komercijalnim emiterima. Zakoni i modeli mogu se razlikovati, ali postoji okvir osnovnih standarda i vrednosti koje važe u svim demokratijama.
S. Remić-T. Markotić
