ENDa li to znači da je ubistvo Ćuruvije policijski rasvetljeno?
– Deo onoga što se desilo tog dana je rekonstruisano… Izveštaj smo poslali prošle nedelje i do sada nismo dobili dodatni zahtev za prikupljanje novih podataka.
Dokle se stiglo u istragama ubistava Momira Gavrilovića, Pavla Bulatovića, Radovana Stojičića Badže…?
– Ubistvo Gavrilovića je predmet rada. Nadu nam daje to što smo se tehnički osavremenili. Dobili smo DNK laboratoriju koja će početi sa radom početkom novembra. S bazom DNK podataka mnogi slučajevi će biti rešeni. Ni zločini nad Bulatovićem i Stojičićem nisu zaboravljeni. Kontaktiramo sa kolegama iz Crne Gore i BiH. Imamo operativna saznanja koja upućuju na neke osobe koje više nisu žive, ali i na neke koje su ovde.
Da li postoje dokazi koji upućuju ko su ubice svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka?
– Posebna policijska ekipa radi na tome, ali zbog interesa istrage o tome ne mogu da kažem ništa više.
Gde su odbegli „zemunci“? Da li se zna kako su tada ušli u Srbiju, kod kojih jataka su bili i koliko dugo?
– Pratimo…
Da li i sada policija ima „belu knjigu“ o organizovanom kriminalu u Srbiji?
– Organizovani kriminal nije tako jak kao što je bio. Neke organizovane kriminalne grupe su nam poznate, a neke su nove. Najveće su one iz Beograda i Novog Sada. U Beogradu ih ima desetak. Najjača i najorganizovanija se bavi trgovinom narkoticima, uz koju idu i druga krivična dela. Sve grupe su predmet policijske obrade.
Koliki je uticaj takozvanih crnogorskih kriminalnih grupa u Srbiji?
– Prisutni su ovde i sarađuju sa našim kriminalcima jer kriminal ne poznaje granice.
Ovogodišnji najveći uspeh policije, kada je reč o privrednom kriminalu, bilo je razbijanje stečajne mafije. Koliko je šteta naneta državi?
– To je bila najveća i najorganizovanija pljačka Srbije, imajući u vodu oblik kriminala i osobe koje su tu vukle konce. U pitanju su milioni evra. Suština je da je krug ljudi iz Trgovinskog suda određivao stečajne upravnike u nekoliko preduzeća s namerom da se kroz stečajni postupak umanji vrednost firme, odbiju kupci, a da to zatim privatizuje njihov čovek za znatno manju sumu novca. Imali su finansijsku logistiku, novac za kupovinu firmi obezbeđivan je preko „Poštanske štedionice“ i banke Sekule Pijevčevića.
Šta je sa Slobodanom Radulovićem, bivšim direktorom „C marketa“?
– Španske vlasti protiv Radulovića, njegove ćerke i zeta vode određene procese i Radulović je pod njihovim nadzorom. Dobar deo novca stečajne mafije završio je na njegovim računima u Španiji, a opran je kroz kupovinu nekretnina.
Ima li u toj grupi kandidata za svedoka saradnika?
– Policija ne može nikome da ponudi taj status, ali možemo tužiocu da sugerišemo osobu voljnu za saradnju. Takvih kandidata imamo i za slučaj drumske mafije.
Tamara Marković-Subota i Aleksandra Ž. Adžić
