ENIzmene i dopune Zakona o radiodifuziji za koje su se poslanici Narodne skupštine Srbije prošle sedmice izjasnili po drugi put, objavljene su u najnovijem „Službenom glasniku” i počeće da važe od sledeće nedelje.
Izmenama, koje su odložene jer predsednik republike letos nije potpisao zakon posle protesta novinarskih udruženja ali i primedbi OEBS-a, predviđeno je da je radio ili TV stanica, kojoj je trajno ili privremeno oduzeta dozvola za emitovanje dužna da obustavi program čim dobije odluku Republičke radiodifuzne agencije, bez odlaganja. U suprotnom takvog emitera čeka prinudno izvršenje, a za taj posao službenici RRA mogu da zatraže i asistenciju policije.
Da li to znači da je u Srbiji konačno određen organ nadležan da gasi piratske stanice i zavede red u etru?
– To znači da mi, pored organa koji je i do sada imao takva ovlašćenja, a nije uradio ništa – a to je Agencija za telekomunikacije (RATEL), sad imamo prava da se umešamo. Ovlašćenja koja su sada nama poverena, već su postojala u Zakonu o telekomunikacijama. Međutim, od aprila ove godine mi dostavljamo RATEL-u dopise, a on ne preduzima ništa na suzbijanju radiopiraterije. RATEL nije koristio svoja ovlašćenja i koliko ja znam emiteri se spremaju da protiv njega podnesu krivične prijave zbog nesavesnog rada u službi, zbog čega su imali štetu – kaže dr Nenad Cekić predsednik Saveta RRA.
Dešavalo se, kako objašnjava, da frekvenciju koju je stanica dobila prema Planu raspodele frekvencija ne može da koristi jer je neko drugi već zauzeo taj prostor neovlašćeno. Cekić navodi da nijedan postupak nije doveden do kraja, odnosno nijedna piratska stanica nije zatvorena.
– Da je RATEL obavljao svoj deo posla – izmene i dopune Zakona o radiodifuziji ne bi bile neophodne. Toliko osporavane promene ovog zakona zapravo samo omogućavaju Radiodifuznoj agenciji da sprovodi sopstvene odluke – tvrdi Cekić.
Stanje u domaćem etru više godina se izjednačava sa haosom ali pokušaji da se to zaustavi nailazili su na otpore. Prilikom raspisivanja konkursa za beogradske emitere, podseća predsednik Saveta RRA, 50 radio-stanica koje su uveliko u etru uopšte se nisu ni prijavile na konkurs.
– Takvi dakle ignorišu državu, to se nigde na svetu nije desilo, a posebno ne u Evropi. To samo znači da te stanice nisu ni htele da dobiju dozvolu i uđu u pravni sistem. Nasuprot tumačenju Misije OEBS-a smatram da ne postoji nikakav evropski standard o zaštiti ljudskih prava koji garantuje pravo na radiopirateriju. U svim zemljama Evrope postoje efikasni mehanizmi za borbu protiv toga.
Kako će se tehnički sprovesti ovo novo ovlašćenje znaće se kad zakon stupi na snagu ali Cekić uverava da „neće biti nikakvog nasilja i niko ne treba da očekuje „odrede smrti” RRA.
Angažovanje RRA biće postupno. Prvo će takvim emiterima biti prosleđeno obaveštenje da nemaju dozvolu, što bi uostalom i sami trebalo da znaju i odredi neki razuman rok da sami prestanu sa emitovanjem programa. Ako to izostane biće podnete prekršajne prijave koje podrazumevaju novčane kazne. Po objašnjenju predsednika Saveta oko milion dinara je maksimalna kazna za konstatovani prekršaj. Za razliku od stanica koje su se prijavile na konkurs ali nisu uspele da dobiju dozvolu i kojima zaštitu pruža Zakon o upravnom postupku, ovi kako ih Cekić zove emiteri odmetnici ne mogu da računaju na isto. Međutim detaljna razrada procedure sledi u narednim danima i po objašnjenju predsednika Saveta RRA o čemu će javnost biti na vreme obaveštena.
M. Petrić
