ENIako je od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika „Dnevnog telegrafa” i nedeljnika „Evropljanin” prošlo već više od sedam godina, a od likvidacije Milana Pantića iz Jagodine, dopisnika „Večernjih novosti” više od pet godina, građani Srbije za sve ovo vreme ostali su uskraćeni za otkrivanje počinilaca i naredbodavaca oba zločina.
Slavko Ćuruvija ubijen je u ulazu svoje zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu na pravoslavni Uskrs 11. aprila 1999. u jeku NATO bombardovanja Jugoslavije.
Milan Pantić ubijen je sa tri udarca tupim predmetom u potiljak, u ulazu svoje zgrade 11. juna 2001. u Jagodini.
Posle poslednje u nizu izjava koju je krajem septembra ove godine dao Slobodan Radovanović, specijalni tužilac za organizovani kriminal, rekavši da ubistvo Ćuruvije mora da se rasvetli do kraja i da će u najkraćem mogućem roku javnosti sve otkriti, nastalo je zatišje.
– Obećanje koje smo dali građanima Srbije sigurno ćemo ispuniti do kraja jeseni. Nije u redu da licitirate sa danima – rekao je juče za „Politiku” Tomo Zorić, portparol specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal.
„Politika”, na osnovu štampane i elektronske dokumentacije, objavljuje izjave i obećanja data povodom rasvetljavanja ubistva Ćuruvije i Pantića.
Mart 2001. godine: Siniša Simić, tada zamenik okružnog tužioca u Beogradu: „Učinjen je veliki pomak, ali još nemamo ubice niti naručioce”.
Oktobar 2001. godine: general Radovan Knežević, tada načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije: „Policija neće stati dok ne reši ne samo ovaj slučaj, već i druge slučajeve u kojima ubice još nisu otkrivene”.
April 2003. godine: Vladan Batić, tada ministar pravde u Vladi Srbije: „U narednih nekoliko dana biće rasvetljeno ubistvo novinara Slavka Ćuruvije”.
April 2003. godine: Dušan Mihajlović, tada ministar policije: „Policija intenzivno radi na istrazi o ubistvu novinara Milana Pantića i u tome ima pomaka”.
Decembar 2003. godine: Specijalni tužilac za organizovani kriminal i načelnik UBPOK-a izdaju saopštenje u kojem navode da su identifikovane ubice Slavka Ćuruvije. Njih je, kako saopštavaju, prepoznao neposredni očevidac, ali se u cilju istrage njihova imena još ne objavljuju.
Decembar 2003. godine: Dušan Mihajlović: „Imamo indiciju o tome ko je ubio Pantića, ali potrebni su nam dokazi koje bi tužilac prihvatio za podizanje optužnice. To se može desiti noćas ili sutra, a može se desiti i u januaru sledeće godine i to nema nikakve veze sa raspisanim parlamentarnim izborima.”
Mart 2004. godine: Vladan Batić, skoro godinu dana nakon što je najavio rasvetljavanje ovog ubistva: „Nikada nisam video predmete Pantić i Ćuruvija. To je bila i ostala stvar policije, a ne Ministarstva pravde.”
April 2004. godine, Miroslav Milošević, tada načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije: „Policija nema validnih dokaza protiv osoba osumnjičenih za ovo ubistvo, ali će ipak povući određene poteze”.
Jun 2004. godine: Dušan Mihajlović, lider Liberala Srbije: „Na prvom sastanku sa inspektorima koji su vodili nerešene slučajeve do 2001. godine oni su mi izjavili da je istraga vezana za ubistvo Ćuruvije došla do gvozdenih vrata Resora državne bezbednosti i tu stala. Tada je dogovoreno da ta služba sarađuje sa kriminalističkom policijom u daljoj istrazi. Rezultati te saradnje nisu doveli do rešavanja svih slučajeva, pa je tako ostao nerešen i slučaj Ćuruvija
April 2005. godine: Dragan Jočić, ministar policije: „Ne tvrdim da ću ja da rasvetlim taj slučaj, ali sigurno neću izmisliti neko ime i povezati ubistvo Ćuruvije sa nekom grupom, a da za to nemam dokaze. Iz prethodne vlasti je bilo pokušaja da se istraga stopira, pa su objavljivani navodno neki podaci, ali ništa nije konkretno urađeno. Sada je to nemoguće, jer su svi prikupljeni podaci uredno zavedeni, a istraga se vodi profesionalno i ozbiljno. Nije ovde važno ko je povukao obarač, već se moraju otkriti svi koji su stajali iza tog zločina. Ovoj Vladi Srbije rasvetljavanje ubistva Ćuruvije jedan je od prioriteta”.
Decembar 2005. godine: Miroslav Milošević, tada načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije u radnoj poseti jagodinskom SUP-u: „Formirali smo dve radne grupe za rešavanje ubistava Ćuruvije i Pantića. Operativne podatke ne mogu da saopštim. Kad budemo imali validne dokaze za sud, slučajeve ćemo završiti. Kada je reč o Pantiću, mnogo verzije su proverene. Sve je kristalizovano, a usput smo rešili još neka krivična dela i uhapsili osobe za kojima su bile raspisane poternice”.
Decembar 2005. godine: Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal: „Postignut je napredak na rasvetljavanju počinilaca ubistva i prikupljanja dokaza. Javnost će o svim detaljima istrage ubistva Ćuruvije biti blagovremeno upoznata, kada se za to steknu zakonski uslovi”.
Danijela Vukosavljević
